GRENLAND KAO 51. SAVEZNA DRŽAVA: Kako bi moglo da izgleda američko preuzimanje LEDENOG ostrva na Arktiku, Tramp se malo zaneo? (FOTO/VIDEO)
Američki predsednik Donald Tramp je u više navrata govorio o svojoj težnji da SAD preuzmu Grenland. On je rekao da želi da autonomna teritorija Kraljevine Danske bude pod kontrolom SAD.
- Grenland nam je potreban zbog nacionalne i međunarodne bezbednosti - rekao je nedavno novinarima u Ovalnom kabinetu.
Neki stručnjaci su skeptični da bi se to moglo dogoditi, a političari na Grenlandu i u Danskoj su odlučno odbacili tu ideju, ali američka administracija izgleda da ne odustaje.
- Amerika će ići onoliko daleko koliko moramo da idemo da bi stekla kontrolu nad Grenlandom - rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu uoči posete ostrvu potpredsednika Džej Di Vensa i njegove supruge Uše Vens, putovanja koje je danska premijerka Mete Frederiksen opisala kao "neprihvatljiv pritisak" na Grenland i Dansku.
Iako se čak govorilo o vojnoj invaziji, postoje i drugi načini na koje bi Amerika mogla da stekne kontrolu nad arktičkom teritorijom, kao što je slobodno udruživanje, što je sposobnost održavanja samouprave uz dobrovoljno i uzajamno partnerstvo sa suverenom državom.
Svaki takav potez imao bi dalekosežne posledice na upravljanje Grenlandom i dinamiku odbrane SAD, ali i na promenu geopolitike, pri čemu su SAD i Grenland deo NATO-a, a uzevši u obzir sve veći značaj Arktika u globalnoj bezbednosti.
Istorija odnosa Amerike sa Grenlandom
Amerika je održava vojno prisustvo na Grenlandu još od Drugog svetskog rata, kada je ostrvo bilo danska kolonija, a kada je Dansku okupirala nacistička Nemačka.
Godine 1941. Vašington je sklopio dogovor sa prognanim danskim zvaničnicima o uspostavljanju vojnih baza na Grenlandu kako bi radili protiv nemačkog uticaja.
Izgradili su svemirsku bazu Pitufik, u to vreme nazvanu Vazdušna baza Tule, koja je tokom Hladnog rata postala ključna strateška lokacija za praćenje lansiranja sovjetskih raketa.
Tramp nije prvi američki predsednik koji je izneo ideju o preuzimanju kontrole nad Grenlandom, a primeri sežu čak do 1867. godine, kada je administracija Endrua Džonsona razmatrala kupovinu ostrva posle sporazuma sa Rusijom, kada je Amerika kupila Aljasku od Rusije za 7,2 miliona dolara.
Najozbiljnija ponuda za inkorporisanje Grenlanda data je 1946. godine, kada je bivši predsednik Hari Truman dao ponudu posle Drugog svetskog rata da kupi ostrvo od Danske za 100 miliona dolara u zlatu, što je odbijeno.
Koliko je verovatno američko preuzimanje Grenlanda?
Američki pravnik Vilijam Benks, koji se specijalizovao za nacionalnu bezbednost na njujorškom Sirakuza Univerzitetu, nazvao je ideju da Grenland postane još jedna u nizu američka država "samo Trampovim pustim snom".
- Grenland bi morao da zatraži nezavisnost, što je samo po sebi smešna i daleka perspektiva. Sukobi sa Danskom i EU bili bi višestruki, a ako bi SAD pokušale da zauzmu Grenland silom, vodile bi nezakonit rat - rekao je on za list "Njuzvik".
Slično tome, dr Romejn Čafart, predsednik i generalni direktor Instituta za Arktik, rekao je za "Njuzvik" da "scenario da Grenland postane 51. država Sjedinjenih Država je malo verovatan".
- Svaka odluka u vezi sa suverenitetom, državnošću ili teritorijalnom integracijom bi stoga u osnovi počivala na sopstvenim demokratskim procesima Grenlanda i zahtevala bi sveobuhvatne pregovore i odobrenje kroz uspostavljene pravne i demokratske mehanizme unutar Grenlanda i Danske - rekao je on.
Kako bi moglo da izgleda američko preuzimanje Grenlanda?
Dok se Trampove poruke uglavnom fokusiraju na "sticanje" Grenlanda, on nije isključio upotrebu vojne akcije.
Doktor geografije Bari Skot Zelen sa Univerziteta Konektikat, koji je viši saradnik za arktičku bezbednost na Institutu za sever, rekao je za "Njuzvik", da bi vojno preuzimanje Grenlanda bilo "brzo i uglavnom bez prolivanja krvi", tvrdeći da je "Grenland saveznik sa dugom ulogom branioca SAD, i da će možda biti prijateljski raspoložen kao i da će se manje protiviti američkom preuzimanju vlasti".
U tom scenariju, "može se, zamisliti stvaranje neke vrste privremene vlasti" nastavio je Zelen, naglašavajući primer Iraka iz 2003. godine, nakon što je Sadam Husein svrgnut, a Koaliciona privremena vlada postavljena na vlast. Kako kaže, tom vladom je "rukovodio američki administrator koji je učestvovao u formiranju iste, koja je bila prijateljska".
Ulrik Pram Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije, specijalizovan za arktičku politiku je dao svoje mišljenje u kojem je ideju o vojnom preuzimanju Grenlanda nazvao "smešnom".
- Grenland nije teritorija koja je podložna vojnom preuzimanju, to je ogroman komad leda okružen stenovitim pojasom zemlje ispresecanim oštrim planinama i dubokim, ledom ispunjenim koritima. Nema dva naselja da su povezana putem, kada se jednom iskrcaju, osvajači ne bi otišli nikuda - upozorava Danac.
On je upozorio da će se "svaka invazija na arktički arhipelag pretvoriti u operaciju potrage i spasavanja", pitajući šta bi to prinudno preuzimanje vlasti uopšte značilo.
GRENLAND KAO 51. SAVEZNA DRŽAVA