"KADA RAT U UKRAJINI PRESTANE, ZNA SE KO JE SLEDEĆI" 3 zemlje grade tvrđavu zbog Putina:1.000 bunkera, rovovi i betonski zmajevi zubi:Ovo je najkritičnija tačka

"Od prvog metra" - tako NATO planira odbranu baltičkih zemalja od potencijalne ruske invazije.

Oni strahuju da bi mirovni sporazum u Ukrajini mogao brzo da skrene pažnju Moskve na najizloženiji deo istočnog krila NATO.

- Potrebno nam je deset godina za pripremu protiv ruske pretnje. Vladimir Putin nas neće pustiti da čekamo tih deset godina. Najopasnije vreme za Baltik biće odmah nakon primirja u Ukrajini - rekao je Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije do novembra.

Njegovi komentari usledili su nakon sličnih upozorenja lidera baltičkih država da bi prekid vatre mogao da ima neželjene posledice.

Kremlj je već izneo planove za povećanje vojne proizvodnje i preraspoređivanje trupa na severoistočnu granicu NATO ako Donald Tramp postigne primirje.

Da bi ojačale svoje "aktivacione snage", baltičke države, Poljska i Finska nedavno su objavile da će se povući iz međunarodnog sporazuma o zabrani protivpešadijskih mina. Litvanija je, takođe, nedavno izašla iz sporazuma o kasetnim bombama.

Regionalni lideri navode da žele slobodu izbora da koriste nove sisteme naoružanja zbog ruske pretnje. "Strateška poruka", prema Dovileu Sakalieneu, litvanskom ministru odbrane, je da smo "spremni da iskoristimo apsolutno sve" za odbranu od "invazije".

U nedavnom izveštaju danske obaveštajne službe navodi se da će Rusija, kada rat u Ukrajini prestane ili se zamrzne, moći brzo da se ponovo naoruža, pregrupiše i vodi rat protiv NATO.

Procenjuje se da bi za šest meseci Moskva mogla "da vodi lokalni rat u zemlji koja se graniči sa Rusijom". Za dve godine će "biti spremna za regionalni rat protiv nekoliko zemalja u regionu Baltičkog mora".

Za pet će moći da vodi "rat velikih razmera" u Evropi (bez učešća SAD), navodi se u izveštaju.

Podstaknut katastrofalnim razaranjem u Ukrajini i zločinima nad civilima u okupiranim gradovima, NATO je 2023. doneo plan za odbranu svakog centimetra Baltika. Trenutno NATO drži multinacionalne snage veličine bataljona u svakoj baltičkoj državi, na rotacijskoj osnovi, kao odbranu koja treba odvratiti Rusiju.

Letoniju brane međunarodne snage predvođene Kanadom, Litvaniju čuva nemačka brigada, a Estoniju štiti oko 1000 britanskih vojnika. No, Talin, Riga i Viljnus strahuju od munjevite invazije i žele više - brigade spremne za borbu i trajnu prisustvo NATO-a.

"Nama nedostaje strateška dubina. Rusi bi mogli da pređu celu zemlju u satima, ako ne danima, zato se branimo od prvog centimetra. Pogledajte Ukrajinu i oslobođene gradove, bila je to pustoš", rekao je Landsbergis

Jednostavno rečeno, cilj nove odbrambene linije je da spreči da baltičke gradove doživi ista sudbina i da budu sravnjeni sa zemljom kao ukrajinski. Estonija, Letonija i Litvanija će potrošiti po 60 miliona funti, što predstavlja veliki deo njihovih budžeta za odbranu, koji su najveći u Evropi posle Poljske u odnosu na BDP.

Rajmond Kaljulaid, šef estonske delegacije u NATO-u, kaže da je "dobar napredak" napravljen na liniji odbrane: "Baltičke države to rade zajedno, nema alternative, treba da gradimo snažnu regionalnu saradnju".

Govoreći o odluci baltičkih država da napuste Otavski sporazum o nagaznim minama iz 1997. godine, Kaljulaid je rekao: "Ne možemo da se borimo protiv Rusije sa jednom rukom vezanom na leđima. Moramo da budemo u stanju da držimo liniju, da se pobrinemo da Rusija ne probije, ali takođe moramo da budemo u stanju da vodimo borbu na neprijateljsku teritoriju."

Letonija i Litvanija su u prvoj fazi na svojim granicama već postavile betonske piramide poznate kao „zmajevi zubi” koje blokiraju prolaz oklopnim vozilima. U Estoniji su testirane i odabrane pozicije za ojačane bunkere koji treba da izdrže artiljerijsku vatru. Prva faza "odbrambenih uporišta" biće završena do jeseni.

Važna lekcija iz rata u Ukrajini je važnost dubinske odbrane i sprečavanja pokretljivosti neprijatelja. Ali bilo bi pogrešno uporediti novu liniju sa francuskom linijom Mažino iz 1930-ih, koja nije sprečila nemačku invaziju.

"To nije fiksna utvrđena linija, već fleksibilno, mobilno i moderno sredstvo za jačanje odbrane i odvraćanja", rekla je Marta Kepe, analitičarka istraživačkog centra Rand. Cilj je oblikovati invaziju usmeravanjem neprijateljskih snaga u pravcima gde ih je lakše napasti.

Poljska je prošle godine započela i izgradnju „Istočnog štita”, vrednog dve milijarde evra – velike linije slojevite odbrambene infrastrukture i naprednih sistema nadzora duž granice sa Rusijom i Belorusijom.

U kontekstu zabrinutosti zbog slabljenja interesa SAD za evropsku bezbednost, budućnost baltičke odbrane zavisi od toga šta je ostalo od NATO-a.

Karolis Aleksa, zamenik ministra odbrane Litvanije, umeren je optimista da je baltički region spreman da izdrži ruski napad: „Spremni smo da odbranimo prvi centimetar odmah, nemamo drugog izbora"

Litvanija ima dodatnu ranjivost u poređenju sa drugim baltičkim državama, pošto njena neprijateljska granica uključuje rusko vojno uporište Kalinjingrad na jugozapadu, dodajući dodatnih 300 kilometara granice za odbranu. Zemlja od 2,8 miliona stanovnika je i glavni branilac Suvalskog koridora - uskog pojasa između Litvanije i Poljske, najkraće kopnene veze između Belorusije i Kalinjingrada.

I Kalinjingrad i Suvalski koridor smatraju se velikom strateškom slabošću koju bi Rusija mogla iskoristiti da izoluje baltičke države od ostatka Evrope na kopnu, a zatim ih blokira sa mora.

Međutim, Aleksa je rekao da je ulazak Finske i Švedske u NATO doneo bolju stratešku situaciju u regionu: "Naš cilj je pre svega odvraćanje; što više gradimo sada, to je jači signal koji šaljemo Rusiji. Ali treba da budemo još spremniji. Neophodno je jačati odbrambenu strategiju širom Evrope i NATO-a".

Ključne oblasti na koje se Litvanija, kao i ceo region, fokusiraju su nabavka sistema protivvazdušne odbrane, koji nedostaju širom Evrope, i povećanje sposobnosti za izvođenje dalekometnog udara.

Međutim, pored pretnje od ruske invazije, baltičke države se takođe suočavaju sa sve intenzivnijim hibridnim napadima Rusije. „U jeku rata u Ukrajini, jedno od najatraktivnijih oblasti za Rusiju deluje u senci“, rekao je Aleksa, navodeći primere sabotaže podmorskih kablova u Baltičkom moru, sajber napada i širenja dezinformacija.

Ali da li će baltičke zemlje biti spremne? "To je trka sa vremenom. Jedno od važnih pitanja koje bi Kremlj mogao da postavi jeste zašto dati Evropi vremena da se ponovo naoruža, obnovi zalihe i organizuje odbranu? Ne smemo isključiti mogućnost da Rusija napravi katastrofalnu pogrešnu procenu", rekao je Kaljulaid.

(Kurir.rs/Telegraph.co.uk)