AUTORSKI TEKST DARKA OBRADOVIĆA ZA KURIR: Ugovor o sirovinama SAD i Ukrajine rasplamsaće globalnu trku za resursima
Ugovor o mineralima, kako se još nazivao u javnosti, predstavljao je „seme“ razdora između Kijeva i Vašingtona. Sigurna posledica ovog dogovora biće rasplamsavanje globalne utakmice za sirovinama. Amerika nudi oružje za sirovine, postoji li nešto atraktivnije u nestabilnom svetu? Kako je vreme prolazilo dve strane su u nekoliko navrata razmenjivale nacrte. Ukrajina je svoje interese zaštitila „Ugovorom za minerale“ što u velikoj meri podseća na dogovor SAD i UK nazvan „Razarači za baze“ od 2. septembra 1940.godine.
Podsećanja radi tada je predsednik SAD Ruzvelt bio suočen sa izolacionističkim snagama američke politike i morao je pronaći način da pomoć UK zapravo bude usko vezana za strateške interese Amerike. „Ugovor Ukrajine i SAD o osnivanju investicionog fonda za rekonstrukciju“ u velikoj meri se vodi principima od pre 85 godina. Nekada je geografsko prisustvo bilo prioritet, a danas je to pristup strateškim sirovinama.
Na sajtu Bele Kuće predsednik Tramp u svom trijumfalnom saopštenju povodom Ukrajine navodi :„Ekonomska bezbednost je nacionalna bezbednost, a ova važna zaštita sprečava da kritični resursi padnu u pogrešne ruke. Važno je da ovo partnerstvo šalje snažnu poruku Rusiji – Sjedinjene Države imaju ulog u igri i posvećene su dugoročnom uspehu Ukrajine. Nijedna država, kompanija ili osoba koja je finansirala ili snabdevala rusku ratnu mašinu neće imati koristi od rekonstrukcije Ukrajine, uključujući učešće u projektima podržanim sredstvima fonda“.
SAD su na diplomatski način iz igre za ukrajinske minerale i sirovine isključile sve međunarodne igrače koji su kalkulisali u svom odnosu prema agresiji, i koji nisu pružali pomoć Ukrajini. Zapravo, Amerikanci stvari postavljaju na način da onaj ko nije „ulagao“ u odbranu Ukrajine ne može kasnije imati pravo da uživa pogodnosti njenih prirodnih bogatstava. Ovo se odnosi najviše na NR Kinu. Amerikanci su ugovorom sprečili da Kina profitira nakon mirovnog sporazuma. Pre agresije Kina je bila prvi Ukrajinski
spoljnotrgovinski partner.
Dve zemlje su imale odličnu saradnju u periodu kada je Ukrajina razvijala kineski raketni program nakon 1990.godine. Jasno uočavamo geopolitiku strateških sirovina i kako države određuju sfere uticaja kroz
sirovinsku geoekonomiju.
Na interes EU se dokument osvrće nekoliko puta kroz ostavljanje mogućnosti da Ukrajina uredi svoje evropske obaveze. Uočavamo da je odugovlačenjem potpisivanja Kijev kupovao vreme za ono što se u diplomatiji zove „najbolja alternativa postignutom dogovoru“. Na osnovu ispitivanja postojećih i budućih poslovnih poduhvata po pitanju rudnika, ležišta resursa, nafte i gasa na meti Rusije se mogu naći poslovne lokacije američkih kompanija. Ova okolnost pozicionira Rusiju kao izvor ugrožavanja amerčkih ekonomskih interesa.
Da li će se sa uništavanjem resursa Ukrajine nastaviti nakon što američke korporacije pristupe ispitivanju zaliha ostaje da se vidi. Isto tako preostaje da se vidi hoće li sada, kada ima finansijsko pokriće, američki predsednik Donald Tramp pristupiti odlučnije u slanju pomoći za odbranu Ukrajine. Potpisivanje ugovora o minerilma počela su da prate štura ali jasna saopštenja o nastavku vojne pomoći SAD od strane Stejt Departmenta. Od ovog trenutka ruski predsednik Putin je dobio ulogu napadača na američke resurse.
Ugovor koji je preko noći zamenio uloge. Iz perspektive realpolitike Ukrajina štiti američke izvore sirovina, a Rusija ugrožava lance snabdevanja. Zvuči brutalno ali je u praksi stvar baš tako postavljena.
Zašto je američki predsednik u jurišu na retke zemljane elemente, minerale i rude? Donald Tramp ne želi da američka odbrambena i industrijska moć zavisi od stranih lanaca snabdevanja. Stiven Miler, zamenik šefa kabineta za politiku u Beloj Kući, u pogledu „mineralnog dogovora“ sa Ukrajinom 1.maja izjavljuje da je „Predsednik (Tramp) u naletu za svaki „mineralni dogovor“ koji se može otpočeti, otvaraće se rudnikci širom države, u potrazi smo za mineralnim i energetskim dogovorima širom sveta“.
Ugovor sa Ukrajinom predstavlja možda najznačajniji ali ne i jedini ugovor kako bi se obezbedili resursi poput titanijuma, bakra, grafita, litijuma, cirkoniuma i retkih zemljanih elemenata. Geopolitičko rivalstvo Kine i SAD je ono što goni predsednika Trampa. 3. decembra 2024. Kina je zabranila izvoz kritičnih sirovina potrebnih za američke vojne tehnologije. Kina se uveliko slobodno šeta po rudarskom sektoru širom sveta, čak i u američkom dvorištu u Južnoj Americi. Akumulacija resursa i prerađivačkih kapaciteta NR Kine je za kreatore politike nacionalne bezbednosti u SAD zastrašujuća.
Stvari dodatno komplikuje spremnost Kine da koristi snabdevanje resursima i kritičnim proizvodima u svrhu spoljnopolitičkog pritiska. Kada se pogledaju strateški dokumenti SAD vidimo da su kritične sirovine i retki elementi zemlje usko vezani za odbrambeni sektor i vojnu moć. Dokumenti upućuju da nema najsavremenijih tehnologija bez kritičnih sirovina. Sistemi kao što su električni displeji, sonari, laseri, nišanski sistemi, sistemi za navođenje raketa koriste sirovine čijim lancem snabdevanja Kina dominira od 60% do 90%. Tramp i njegov tim ne žele da prestižna vojna industrija SAD zavisi od kineskih komponenti i sirovina. Malo je poznata činjenica da višecevni raketni lanseri koriste teške olovne akumulatore umesto litijumske baterije na svojim lanserima.
Posledica je da zbog toga imaju smanjenu autonomnost u delovanju i nepotrebnu težinu vozila koja ide i do 400kg viška. Ukrajina je deo globalnog pristupa Trampove administracije. Svi se pitaju šta Ukrajina dobija? Dobiće transfer tehnologija, investicije i geopolitičko osiguranje na osnovu dostupnosti sirovina, i preko potrebna nova radna mesta jednom kada rat prestane.
Ukrajinski resursi bez partnera poput SAD i EU predstavljaju bezvrednu zemljurinu. Nije realno očekivati da države mogu same da ulažu u istraživanje i razvoj strateških sirovina. Razlog leži u tome što je to veoma neizvestan i skup posao, zato je bolje da rizik preuzimaju privatne korporacije uz državnu podršku. I Rusija ima svoju računicu po pitanju ukrajinskih resursa. Ruski predsednik Putin je u svom pohodu ka strateškim sirovinama uveliko počeo da deli osvojeni plen sa okupiranih ukrajinskih teritorija, odnosno rudnike i prirodna bogatstva, pojedincima i kompanijama bliskim Kremlju.
Na Zapadu su svesni da onog trenutka kada prestane da se puca pojaviće se kineski državni konzorcijumi spremni da se uhvate rudarskih operacija bez mnogo obzira prema životnoj sredini. Ukrajina polako ali sigurno sustiže stratešku asimetriju u odnosu na Rusiju. Kroz potpisani ugovor Donald Tramp dobija pokriće za domaću publiku, baš kao što je Ruzvelt sličnu podršku obezbedio preuzimanjem ostrva Ujedinjenog Kraljevstva tokom Drugog svetskog rata.
Ukrajinski resursi kao deo šire strategije za strateške minerale Amerike Motivi Donalda Trampa su oružje, a ne zelene tranzicija i održivi razvoj kada govorimo o strateškim sirovinama. Kobalt se može koristiti za električne automobile ali i za mlazne avione.
Trampova administracija, koja daje prednost ekstrakciji fosilnih goriva u odnosu na razvoj čiste energije, javno je istakla vojnu primenu različitih minerala. U januaru, Adam Burstajn, tehnički direktor Ministarstva odbrane za strateške i kritične materijale, izjavio je da su SAD posvećene stvaranju „zaliha kritičnih minerala“ kako bi ublažile rizik od prekida lanca snabdevanja, posebno iz Kine, koja trenutno dominira ovim sektorom. Za razliku od Džozefa Bajedna predsednik Tramp se ne skriva iza kulise održivog razvoja. 20. marta donosi predsedničku naredbu pozivajući se na Zakon o odbrambenoj proizvodnji. U obrazloženju se kaže Sjedinjene Države poseduju ogromne mineralne resurse koji mogu da stvore radna mesta, podstaknu prosperitet i značajno smanje naše oslanjanje na strane nacije.
Transport, infrastruktura, odbrambene sposobnosti i sledeća generacija tehnologije oslanjaju se na bezbedno, predvidljivo i pristupačno snabdevanje mineralima.15.aprila usledila je predsednička naredba u kojoj Tramp zahteva istragu o rizicima nacionalne bezbednosti koje predstavlja oslanjanje SAD na uvezene prerađene kritične minerale i njihove derivate. Predsednička naredba ukazuje da su obrađeni kritični minerali i njihovi izvedeni proizvodi ključni i sastavni delovi odbrambene industrijske baze i neophodni su za primenu na mlaznim motorima, sistemima za vođenje projektila, napredno računanje, radarske sisteme, naprednu optiku i opremu za sigurnu komunikaciju.
Ukrajina je samo deo Trampove slagalice. 24. aprila američki predsednik potpisuje naredbu kojom se zahteva istraživanje i rudarenje minerala na morskom dnu i na otvorenom moru. Ova naredba je od kritičara napadnuta kao kršenje UN regulative koja zabranjuje takve operacije. Oni koji podržavaju rudarstvo u američkim teritorijalnim vodama ukazuju da će SAD uvećati BDP za 300 milijardi dolara i kreirati 100.000 radnih mesta u roku od 10 godina. Amerika još od 1950.godine ima ustanove posvećene obaveštajnom radu u oblasti rudarstva. Sličan dogovor kao ovaj sa Ukrajinom potpisan je sa Južnom Korejom nakon postignutog primirja 1953. za rudnik tungstena.
Posle Ukrajine vojnu pomoć u zamenu za minerale može dobiti Demokratska Republika Kongo.
Državni sekretar Rubio govori o rudnicima Dominikanske republike. Ova utakmica nije nova, ranije se trčalo za uranijumom i bakrom. Kucno je čas za dublje proučavanje diplomatije kritičnih sirovina jer će ona ostati na snazi nakon isteka drugog mandata predsednika Trampa.
Darko Obradović
· Reaguj