OVO JE JEDNO OD NAJOPASNIJIH ŽARIŠTA NA SVETU I SINOĆ JE PONOVO IZAZVALO STRAH ŠIROM PLANETE Kašmir: Reč koja bi mogla biti okidač za sukob nuklearnih sila

Indijska vojska pokrenula je sinoć napade na devet lokacija u Pakistanu i time izazvala strah u celom svetu: hoće li doći do velikog sukoba ove dve nuklearne sile?

Sukob između Indije i Pakistana ponovo je ušao u opasnu fazu posle nedavnog terorističkog napada na turiste u indijskom delu Kašmira.

Iako nasilje u tom regionu nikada u potpunosti ne jenjava, najnovija eskalacija je podsetnik koliko Kašmir ostaje jedno od najopasnijih kriznih žarišta na svetu. Intenzivna razmena diplomatskih i vojnih pretnji, suspenzija sporazuma o vodi, obustava vazdušnog i kopnenog saobraćaja i najave mogućih vojnih udara ukazivali su na sve veći rizik od šireg sukoba.

Podela Britanske Indije 1947. godine bila je početak višedecenijske borbe za Kašmir. Uprkos činjenici da je većina stanovništva bila muslimanska, vladar Kašmira, hindus, odlučio je da region pripoji Indiji, što je izazvalo prvi rat između dve novoformirane države. Usledila su još dva rata, 1965. i 1971. godine. Tokom decenija, Kašmir je postao simbol nacionalnog identiteta i suvereniteta obe države.

Danas je ova teritorija, otprilike veličine Velike Britanije i dom za oko 15 miliona ljudi, podeljena između Indije, koja kontroliše oko 45%, Pakistana sa približno 35% i Kine, koja poseduje preostalih 20%. Ova složena geopolitička struktura je dodatno zakomplikovana 2019. godine, kada je indijska vlada ukinula autonomiju Džamua i Kašmira, stavljajući region pod direktnu vlast Nju Delhija. Promena je omogućila stanovnicima iz drugih delova Indije da se usele, što je izazvalo bes među muslimanskom većinom u dolini Kašmira, koja je to videla kao pokušaj demografskog preoblikovanja područja.

Posle napada na civile u turističkom gradu Pahalgam 22. aprila, Indija je optužila Pakistan za podsticanje prekograničnog terorizma i uvela niz kontramera: suspenziju viznog režima, proterivanje pakistanskih atašea, smanjenje broja svojih diplomata u Islamabadu i zatvaranje jedine drumske granice. Najznačajniji potez je svakako suspenzija istorijskog Ugovora o vodama Inda iz 1960. godine, koji garantuje pristup rečnim tokovima na kojima se oslanjaju pakistanska poljoprivreda, vodosnabdevanje i proizvodnja hrane.

Pakistan je uzvratio prekidom trgovine, zatvaranjem vazdušnog prostora za indijske avio-kompanije i ukidanjem viza za indijske građane. Sukobi na Liniji kontrole (LK), neformalnoj granici dugoj 740 km, traju već danima, i iako do sada nije bilo žrtava, situacija je izuzetno napeta. Oboreni indijski špijunski dron i razmena vatre ukazuju na to koliko je tanka linija između provokacije i vojnog sukoba.

Upozorenja iz Islamabada dodatno su pogoršala situaciju. Ministar informisanja Ataulah Tarar izjavio je u sredu da „Pakistan ima pouzdane obaveštajne podatke da Indija planira vojni napad u narednih 24 do 36 sati“. Ministar odbrane Havadža Muhamed Asif otišao je korak dalje: „Indijska vojna intervencija je neizbežna. Pakistan je u stanju visoke pripravnosti, ali će upotrebiti nuklearno oružje samo u slučaju direktne pretnje našem postojanju.“

Reka Ind, koja izvire u Tibetu, protiče kroz Indiju i ulazi u Pakistan, ključna je za snabdevanje vodom za piće i navodnjavanje. Prema sporazumu iz 1960. godine, Indija je dobila istočne reke, a Pakistan zapadne. Međutim, Indija sada preti da će suspendovati sporazum i više koristiti zapadne reke, što bi dugoročno moglo da uništi poljoprivredni sektor Pakistana. Oko 80% pakistanske poljoprivrede zavisi od voda iz ovog basena, a svaki prekid protoka mogao bi izazvati nestašicu hrane, društvene nemire i ekonomski kolaps u ruralnim područjima.

Međunarodni akteri takođe igraju ulogu u celoj krizi. Odnosi između Indije i SAD su se značajno poboljšali poslednjih godina, posebno nakon povlačenja SAD iz Avganistana, što je smanjilo strateški značaj Pakistana za Vašington. U međuvremenu, Indija se pozicionirala kao važan partner Zapada u suprotstavljanju kineskom uticaju u Aziji. To joj daje veću slobodu delovanja, ali i dodatni međunarodni legitimitet.

Indija je trenutno peta najveća vojna sila na svetu sa godišnjim odbrambenim budžetom od oko 86 milijardi dolara, što je skoro devet puta više od Pakistana, prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira.

Poseta američkog potpredsednika Džej Di Vensa Indiji u vreme aprilskih napada dodatno pojačava sumnje o strateškom tajmingu incidenata. Slični događaji su se odigrali i tokom poseta Bila Klintona 2000. i Donalda Trampa 2020. godine, što ukazuje na moguću koordinaciju napada u cilju političkog pritiska i destabilizacije. Bivši indijski ministar spoljnih poslova Harš Vardan Šringla rekao je za Blumberg da su takvi događaji „orkestrirani da bi se skrenula pažnja sa ključnih međunarodnih poseta“ i da bi se „pokazala ranjivost Indije i obeshrabrili turisti da uđu u Kašmir“.

Obe zemlje se suočavaju sa unutrašnjim izazovima koji oblikuju njihovo ponašanje i dalje delovanje. U Pakistanu je ekonomska situacija alarmantna, inflacija je visoka, a strah od bekstva stranih investitora, od kojih zemlja zavisi, smanjuje Islamabadov manevarski prostor. Hapšenje bivšeg premijera Imrana Kana izazvalo je talas protesta i polarizovalo društvo, dok su odnosi između civilnog društva i vojske zategnuti.

S druge strane, indijska vlada koristi nacionalistički diskurs kako bi konsolidovala političku podršku. Hinduistički nacionalistički premijer Modi često koristi sukobe sa Pakistanom kako bi učvrstio vlast i marginalizovao muslimanske manjine. Porast antimuslimanskog nasilja nakon terorističkih napada može poslužiti kao sredstvo za političku mobilizaciju, ali i kao okidač za nove sukobe.

Uprkos sveprisutnim tenzijama, analitičari ističu da je verovatnoća totalnog rata za sada mala. Obe zemlje poseduju nuklearno oružje i svesne su da bi svaka eskalacija mogla imati katastrofalne posledice. Međutim, prema proceni američkog istraživačkog centra Stratfor, mogućnost ograničenih vojnih udara, poput onih u Uriju 2016. i Balakotu 2019. godine, je sasvim verovatna. Indija bi mogla da sprovede ciljane napade na militantne mete u pakistanskom delu Kašmira ili da pojača tajne operacije unutar Pakistana. Džeremi Pejdž, dopisnik časopisa „The Economist“ iz Nju Delhija, upozorava: „Indija je u dilemi. Bilo kakva vojna akcija protiv Pakistana mogla bi da se pretvori u potpunu eskalaciju, a to nije opcija koju Nju Delhi želi lako da dozvoli.“

Kit Suter, direktor australijskog tink-tenka „Global Dajrekšns“, ističe da obe strane razmatraju opcije kako bi najbolje predstavile ovo zaoštravanje odnosa svojoj domaćoj publici: „Pakistan je pod velikim unutrašnjim pritiskom, a okupljanje oko nacionalne bezbednosti mu koristi. Slično tome, Indija koristi sukob da ojača unutrašnju političku kontrolu.“

Jedna od opcija koju Novi Delhi potencijalno razmatra jeste blokiranje pristupa Arapskom moru. Takva operacija bi imala razarajući efekat na uvoz gasa i nafte u Pakistan.

Kurir.rs/Jutarnji list