SIRIJSKI PRAVOSLAVCI U VELIKOM STRAHU! "Veoma je opasno, napadi neće prestati, biće još krvi! Neka Bog zaštiti ovu zemlju!" (FOTO/VIDEO)

Napad u nedelju na pravoslavnu crkvu Mar Elijas (Sveti Ilija) u Damasku odneo je najmanje 25 života, kada je terorista s puškom upao među vernike, otvorio vatru, a zatim se razneo eksplozivom.

Vladini zvaničnici opisali su napad kao pokušaj podrivanja njihovih napora da uspostave državu posle pada dugogodišnjeg lidera Bašara al-Asada u decembru.

- Dogodila se zavera - rekla je Hind Kabavat, ministarka za socijalna i radna pitanja, za televiziju Syria TV iz bolnice u Damasku, boreći se sa suzama.

- Svi hrišćani i muslimani i svi Sirijci moraju danas da budu jaki. Ovo je velika rana, i naš bol je ogroman.

Strahovi u Siriji

- Veoma je opasno - rekao je Abu Hasan, stanovnik Damaska, preko telefona.

Izrazio je zabrinutost da bi moglo doći do novih napada s ciljem stvaranja razdora između hrišćana i muslimana u Siriji.

- Ovi napadi neće nestati. Biće još krvi. Neka Bog zaštiti ovu zemlju - rekao je.

Čovek koji je zamenio Bašara al Asada posle njegovog svrgavanja s vlasti je Ahmed al-Šara, bivši vođa džihadista al-Kaide i vođa sada rasformirane grupe Hajat Tahrir al-Šam u kasnijim godinama rata.

Njegov dolazak na vlast izazvao je sumnju kod mnogih Sirijaca u pogledu njegove sposobnosti da vlada religiozno i etnički raznolikom državom.

Al-Šara je više puta obećavao da će štititi manjine i graditi inkluzivnu državu za sve Sirijce, bez obzira na veru i poreklo. Ipak, niz incidenata u međuvremenu je poljuljao poverenje između vlasti i pojedinih verskih manjinskih zajednica.

Masakri počinjeni u alavitskim oblastima na obali u martu, kao i sukobi između provladinih snaga i Druza u maju, uzdrmali su poverenje koje je nova vlast pokušala da izgradi.

Napad na pravoslavnu crkvu Svetog Ilije je povećao sumnje kod dela stanovništva da li bezbednosna situacija u Siriji zaista može da se poboljša naročito za manjine. Zbog te neizvesnosti, pojedine manjine počinju ozbiljno da razmišljaju o napuštanju svojih domova i odlasku iz zemlje. Za mnoge posmatrače, odgovornost ipak leži na vlastima.

- Vlada će biti ocenjena prema tome šta radi i kako rešava bezbednosna pitanja, uključujući pitanje verskih manjina i njihove zaštite - rekao je Žerom Drevon, viši analitičar Međunarodne krizne grupe za džihadizam i savremene sukobe, za Al Džaziru.

Potreba za pravdom

Vlada je saopštila da je uspela da osujeti još dva planirana napada iste ćelije koja je izvela napad na crkvu, a jedan od tih napada trebao je da bude izveden na šiitsko svetilište u Damasku.

ISIS još nije preuzeo odgovornost za napad, ali se navodi da ponovo jača prisustvo u Siriji. Ta grupa je nekada kontrolisala velike delove Sirije i Iraka kao deo samozvanog "kalifata".

Drevon kaže da ISIS sada deluje više kao mreža nezavisnih ćelija nego kao centralizovana hijerarhija, što otežava njegovo potpuno iskorenjivanje.

- Postoji izvestan bezbednosni vakuum jer nema dovoljno snaga da pokriju celu teritoriju zemlje - rekao je Drevon.

- Naravno da ima nasilja, ali nivo nasilja je daleko manji nego što smo očekivali pre šest meseci. Čak ni zapadne zemlje ne mogu u potpunosti da spreče oružane napade - rekao je Drevon.

Analitičari kažu da su sirijske vlasti fokusirane ne samo na sprečavanje napada grupa poput ISIS-a, već i na suzbijanje unutrašnjih pobuna, poput one duž obale u martu koju su započele navodno pristalice Asada, a koja se pretvorila u sektaško nasilje i masakre nad Alavitima.

Drevon ističe važnost saradnje stranih vlada sa novom administracijom kako bi se suočili sa sve većom pretnjom od ISIS-a u narednim mesecima.

Ali osim pitanja kapaciteta države da se bori protiv radikalnih grupa, važna je i poruka da su verske i etničke manjine ravnopravni građani Sirije, kaže sirijski pisac Robin Jasin-Kasab.

Nakon nasilja na obali i u oblastima sa velikim brojem Druza, vlast Ahmeda al-Šare formirala je komisije koje bi istražile i identifikovale odgovorne za zločine. Povremeno su hapsili ljude osumnjičene da su učestvovali ili organizovali nasilje, ali mnogi Sirijci i dalje smatraju da ne postoji jasan, transparentan sistem sprovođenja pravde.

- Nema jasne poruke da će počinioci biti uhapšeni i kažnjeni za zločine, bez obzira na političku pripadnost, identitet, veru ili vezu sa režimom. To još uvek nije jasno - rekao je Jasin-Kasab.. 

(Kurir.rs/Al Jazzera/Preneo: V.M.)