TRAGEDIJE ŠIROM EVROPE, LJUDI UMIRU OD VRUĆINE! Biće sve gore, a preživeli smo najtopliji jun!
Oko 2.300 ljudi umrlo je od uzroka povezanih sa toplotom u 12 evropskih gradova tokom snažnog toplotnog talasa koji se završio prošle nedelje, prema brzoj naučnoj analizi objavljenoj u sredu.
Studija je obuhvatila desetodnevni period koji se završio 2. jula, tokom kojeg su veliki delovi zapadne Evrope bili pogođeni ekstremnim vrućinama, sa temperaturama koje su prelazile 40 stepeni Celzijusa u Španiji, dok su se u Francuskoj pojavili požari.
Od procenjenih 2.300 smrtnih slučajeva tokom tog perioda, 1.500 je povezano s klimatskim promenama, koje su učinile toplotni talas intenzivnijim, navodi se u studiji koju su sproveli naučnici sa Imperijal koledža u Londonu i Londonske škole higijene i tropske medicine.
„Klimatske promene dovele su do znatnog povećanja temperatura, što je ovu situaciju učinilo mnogo opasnijom“, rekao je dr Ben Klark, istraživač sa Imperijal koledža.
Studija je obuhvatila 12 gradova, uključujući Barselonu, Madrid, London i Milano, gde su naučnici zaključili da su klimatske promene povećale temperature tokom toplotnog talasa i do 4 stepena Celzijusa.
Naučnici su koristili utvrđene epidemiološke modele i istorijske podatke o smrtnosti kako bi procenili broj žrtava - uključujući smrtne slučajeve gde je toplota bila direktni uzrok ili je pogoršala postojeće zdravstvene probleme.
Kažu da su koristili recenzirane metode kako bi brzo došli do procene, jer se većina smrti uzrokovanih toplotom ne prijavljuje zvanično, a neke vlade ne objavljuju te podatke.
Prošli mesec bio je treći najtopliji jun na planeti otkad se vodi evidencija, iza istog meseca 2024. i 2023. godine, navela je Služba za klimatske promene Kopernikus Evropske unije u svom mesečnom biltenu.
Zapadna Evropa zabeležila je najtopliji jun do sada, sa velikim delom regiona pogođenim „veoma jakim toplotnim stresom“, što se definiše kao uslovi koji se osećaju kao temperatura od 38 stepeni Celzijusa ili više.
„U svetu koji se zagreva, toplotni talasi će postajati učestaliji, intenzivniji i pogađaće veći broj ljudi širom Evrope“, rekla je Samanta Berdžes, strateški lider za klimu u Kopernikusu.
Naučnici iz evropskih zdravstvenih instituta su 2023. godine izvestili da je tokom toplotnih talasa u 2022. godini možda umrlo čak 61.000 ljudi širom Evrope, što ukazuje da mere pripreme za vrućine u mnogim zemljama ozbiljno zaostaju.
Nakupljanje gasova staklene bašte u atmosferi - koji uglavnom dolaze od sagorevanja fosilnih goriva - dovelo je do porasta prosečne temperature planete tokom vremena. Ovaj porast osnovne temperature znači da tokom toplotnih talasa vršne temperature mogu dostići još više vrednosti.
(Kurir.rs/Reuters)
