SEVERNOKOREJKA TUŽI KIM DŽONG UNA ZBOG MUČENJA: "13 godina sam zavisna od lekova, imam ožiljke po celom telu" (FOTO)
Čoi Min-kjung, izbeglica iz Severne Koreje, podnela je građansku tužbu protiv severnokorejskog lidera Kim Džong-una pred sudom u Južnoj Koreji, tražeći odštetu u iznosu od 50 miliona vona (oko 37.000 američkih dolara), zbog torture i seksualnog nasilja koje je pretrpela u zatvorima severnokorejskog režima.
Uz to je podnela i krivičnu prijavu protiv Kim Džong-una i još petorice zvaničnika, optužujući ih za zločine protiv čovečnosti.
Tužba i krivična prijava podnete su okružnom sudu u Seulu i tužilaštvu, a organizacije za ljudska prava navode da je ovo prvi put da je neka izbeglica iz Severne Koreje pokrenula pravni postupak pred južnokorejskim sudovima zbog kršenja ljudskih prava od strane severnokorejskog režima.
Čoi je izjavila za Guardian:
- Već 13 godina živim u Južnoj Koreji, ali i dalje patim od teškog posttraumatskog stresnog poremećaja zbog torture i zavisna sam od lekova. Ožiljci po celom telu svedoče o užasnoj stvarnosti ljudskih prava u Severnoj Koreji.
Ona je prvi put pobegla iz Severne Koreje 1997. godine, ali je tokom perioda između 2000. i 2008. četiri puta prisilno vraćana iz Kine. Tokom poslednjeg pritvaranja 2008. godine, provela je pet meseci u tri različita pritvora u provinciji Severni Hamgjong.
U podnesenim dokumentima detaljno su opisane užasne metode mučenja: seksualni napad tokom nesterilnog pretresa tela bez rukavica, teška prebijanja koja su joj izazvala pucanje bubne opne i gubitak svesti, kao i mučenje kroz prisilne stresne položaje duže od 15 sati dnevno.
Među njenim advokatima je i Li Jong-hjun, prvi advokat severnokorejskog porekla koji je dobio pravo da se bavi pravom u Južnoj Koreji.
Bazu za slučaj obezbedila je organizacija Centar za baze podataka o ljudskim pravima u Severnoj Koreji (NKDB), koja planira da koristi ovaj slučaj kao osnov za podnošenje prijava telima UN i Međunarodnom krivičnom sudu (ICC).
„Ovo bi mogao biti presedan u sudskoj praksi Južne Koreje, jer do sada skoro da nije bilo slučajeva u kojima su se domaći sudovi bavili zločinima protiv čovečnosti“, rekao je Seongyeop Lee iz NKDB-a.
„Ako i druge žrtve odluče da slede njen primer, ovaj slučaj bi mogao postaviti temelje za kolektivne tužbe i šire napore za pravdu.“
Tužba i krivična prijava pozivaju se i na izveštaj Istražne komisije UN iz 2014. godine, koji je dokumentovao široko rasprostranjene zločine protiv čovečnosti u Severnoj Koreji, uključujući mučenje, seksualno nasilje i proizvoljna hapšenja. Procenjuje se da u političkim zatvorskim kampovima u Severnoj Koreji boravi između 80.000 i 120.000 ljudi.
Iako su južnokorejski sudovi teorijski nadležni za ovakve slučajeve – jer ustav te zemlje Severnu Koreju smatra delom nacionalne teritorije, a ne zasebnom državom – izvršenje presude je praktično nemoguće. Direktna dostava pravnih dokumenata u Pjongjang nije moguća, pa je kao adresa navedena severnokorejska misija pri UN u Njujorku.
Stručnjaci upozoravaju da su ovakvi slučajevi izuzetno složeni i zahtevaju dugogodišnje prikupljanje dokaza i svedočenja više žrtava.
„Ovo su veoma komplikovani pravni postupci koji obično zahtevaju godine da se pravilno pripreme“, kaže Joana Hosaniak iz organizacije Građanski savez za ljudska prava Severne Koreje.
Uprkos svemu, Čoi ostaje odlučna:
„Moramo delovati dok su preživele žrtve još uvek žive da svedoče. Ovaj mali korak mora postati kamen temeljac za slobodu i ljudska prava, kako nevini ljudi u Severnoj Koreji više ne bi trpeli pod ovim brutalnim režimom. Mi smo živi svedoci.“
(Kurir.rs/The Guardian)
· Reaguj