STRAVIČNE PAKLENE VRUĆINE ŠIROM EVROPE! Situacija je alarmantna, blizu 300 MRTVIH u Portugalu! Jedini spas su klimatska skloništa! (FOTO)

Učestalost i intenzitet toplotnih talasa postaju sve veći izazov za Evropu, što navodi stručnjake u potragu za rešenjima kako bi se rashladili gradovi.

Klimatska skloništa kao rešenje za vrućinu

U talasu intenzivnih vrućina, kao što su one koje su poslednjih nedelja pogodile Lisaboni druge evropske gradove, postoje mesta koja nude olakšanje i osveženje građanima.

Ova skloništa mogu obuhvatati javne parkove i bašte, biblioteke, muzeje, ili škole, koji su otvoreni tokom dana kako bi primili ljude koji su najosetljiviji na ekstremne temperature.

Prema podacima, efekat vrućina u gradskim centrima postaje još izraženiji tokom aktuelnih talasa vrućine, a on je specifičan za gradove.

Manuel Banza, data stručnjak, objašnjava da se to događa zbog visoke gustine urbanog naseljavanja.

- Gradovi su gusto izgrađeni, a asfalt upija sunčevu svetlost. Na kraju dana, kada sunce više nije prisutno, tlo koje je upilo toplotu i dalje zrači, što čini da temperatura ostane visoka čak i nakon zalaska sunca - ističe Banza.

Dodaje i da su "uske ulice i brojne zgrade" razlog zbog kojeg je teško da vazduh cirkuliše i hladi grad.

Klimatska skloništa u Lisabonu

Banza je nedavno objavio istraživanje kojim identifikuje potencijalna klimatska skloništa u Lisabonu, glavnom gradu Portugala. On je kreirao interaktivnu mapu grada na kojoj je prikazana jačina efekta urbanog toplotnog jezgra, dodajući lokacije poput vrtova, fontana, javnih česmi sa pijaćom vodom, bazena i biblioteka.

Iako Lisabon još nije implementirao takvu mrežu klimatskih skloništa, Banzina mapa može biti koristan alat za gradske vlasti.

Lisabon se, kao i mnogi drugi gradovi, suočava sa velikim problemima u pogledu energetske efikasnosti, a prema podacima iz anketa, više od polovine stanovnika prijavljuje neprijatnosti u svojim domovima, kako tokom leta (56,5%) tako i zime (63,2%).

- Lisabon je jedan od najgorih gradova u Evropi u smislu energetske efikasnosti. To znači da ljudi, kako leti tako i zimi, imaju problema sa grejanjem i hlađenjem svojih domova - kaže Banza.

On dodaje da je odgovornost vlasti da transformišu javni prostor kroz proširenje domova, čime se građanima omogućava prijatniji boravak tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Posledice vrućine - povećana smrtnost

Visoke temperature često dovode do povećane smrtnosti. U periodu od 28. juna do 3. jula ove godine, Portugal je zabeležio 284 smrtna slučaja zbog vrućine.

Rizik po zdravlje postaje sve veći svakim talasom vrućine, pa je stoga potrebno hitno preduzeti mere za smanjenje njegovog uticaja na ugrožene populacije.

Barcelona kao primer

Dok Lisabon tek razvija mrežu klimatskih skloništa, Barselona je već postavila dobar primer za ostatak Evrope. Ovaj španski grad ima više od 400 specijalizovanih objekata koji služe kao klimatska skloništa, pružajući hladovinu i osveženje onima koji su najviše pogođeni ekstremnim vrućinama.

Analitičari navode da su jasni kriterijumi za definisanje šta predstavlja klimatsko sklonište ključ uspeha Barselone.

Ana Tera Amorim Maja, istraživačica specijalizovana za urbanu klimatsku adaptaciju, tvrdi da "nije svaki prostor automatski klimatsko sklonište."

Prema njenim rečima, "da bi prostor mogao da zadovolji potrebe najugroženijih, mora da ispunjava osnovne uslove kao što su pokriveni prostor gde ljudi mogu da sede, da piju vodu i koriste WC."

Evropski model za adaptaciju na klimatske promene

Barselona je postavila standardne kriterijume za označavanje prostora kao klimatskog skloništa, čime je omogućeno da se ovakvi objekti efikasno koriste za zaštitu stanovništva od ekstremenih vremenskih uslova.

Ovaj model može poslužiti kao uzor i drugim evropskim gradovima koji se suočavaju sa izazovima klimatskih promena, piše Euronews.

(Kurir.rs)