NATO OSTAJE SILA I BEZ AMERIKE? Analiza BBC o nedostatku vođstva u "maloj" Alijansi i ustupcima koje mogu da iznude Trampove pretnje: "ZA MISIJE NA BALKANU..."

Transatlantski odnosi ponovo su postali napeti nakon što su evropske zemlje članice NATO čvrsto odbile da aktivno učestvuju u nedavnim napadima Amerike i Izraela na Iran.

Kad bi se povukla, da li bi evropske zemlje uspele da projektuju uverljivo odvraćanje od agresije bez podrške američke vojske?

Šta je NATO i kad je nastao?

Dvanaest zemalja, među kojima su bile SAD, Velika Britanija, Kanada i Francuska, formirale su NATO 1949. godine.

Članice su se složile da ako jedna od njih bude bila napadnuta, druge moraju da joj priteknu o pomoć da se odbrani.

Njen cilj bio je da zaustavi evropsko širenje Sovjetskog Saveza - grupe komunističkih republika kojima je dominirala Rusija.

Po raspadu SSSR 1991. godine, mnoge istočnoevropske zemlje pridružile su se NATO: Albanija, Bugarska, Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Litvanija, Letonija i Estonija.

Švedska i Finska, koje su decenijama bile neutralne, prijavile su se za članstvo u maju 2022. godine, posle ruske invazije na Ukrajinu.

Ovaj vojni blok sada ima 32 članice iz čitave Evrope i Severne Amerike.

NATO nema vlastitu vojsku, ali zemlje članice mogu da preduzmu kolektivnu akciju u odgovor na međunarodne krize.

Snage NATO prvi put su imale borbena dejstva 1994. godine kad su američki borbeni avioni oborili srpske avione u Bosni u sklopu operacije "Sprečiti let".

Tekuće vojne operacije podrazumevaju operaciju "Morski čuvar" za patroliranje Mediteranom i NATO misiju u Iraku (iako joj je baza trenutno u Napulju, zbog bezbednosne situacije u regionu).

Zahtev Ukrajine za članstvo u NATO trenutno je na čekanju.

Alijansa ne šalje trupe u Ukrajinu nije uvela zonu zabranjenog leta nad tom zemljom iz straha da će biti uvučena u direktan sukob sa Rusijom, nuklearnom supersilom.

Međutim, pojedinačne zemlje članice su Kijevu slale oružje i opremu.

Odbrana Evrope

BBC navodi da je kao vojni savez, NATO impresivna sila, ali eksperti kažu da bi bez američkog učešća došlo do značajne erozije sposobnosti Alijanse da odvrati moćnog neprijatelja od agresije.

Zaključno sa decembrom 2025. godine, u američkim bazama trajno je raspoređeno nekih 68.000 pripadnika američke vojske, u više od 31 vojne baze i na dodatnih 19 vojnih lokacija, objavio je Rojters.

- U ovom trenutku, američko angažovanje u NATO je nezamenjivo i u konvencionalnom i u nuklearnom smislu - tvrdi doktorka Tori Tausig, direktorka Transatlantske bezbednosne inicijative u američkoj ekspertskoj grupi Atlantski savez.

Ona se prethodno nalazila na visokim položajima u okviru američkog Ministarstva odbrane gde je bila zadužena za evropska pitanja i NATO.

- Bez američke podrške, Evropa bi imala problema da popuni rupe u ključnim oblastima kao što su strateški prevoz, obaveštajne, nadzorne i izviđačke sposobnosti i sistem raketne odbrane - navela je Tausig u intervjuu za BBC.

Doktor Gevin Hol, saradnik u nastavi za međunarodnu bezbednost na Univerzitetu Stratklajd u Glazgovu u Velikoj Britaniji saglasan je da bi bilo kakvo povlačenje Amerike uzdrmalo evropsku bezbednost.

- Amerika i dalje predstavlja velik oslonac za sposobnost drugih članica NATO - rekao je Hol za BBC.

On kaže da su evropske zemlje svesne da je prvobitna faza mobilizacije i razmeštanja već na Evropi i članice NATO mogu da održe značajne vojne kapacitete bez pomoći Amerike.

- Operacije NATO, kao što su misije vazdušnog nadzora na Balkanu, pomorske patrole u Mediteranu, i tako dalje, funkcionišu uglavnom bez direktnog učešća Amerike - poručio je Hol.

Koliko članice NATO troše na odbranu?

Tramp gaji duboko nezadovoljstvo savezom i njegovom prethodnom očiglednom nesposobnošću da poveća trošenje na odbranu.

Tokom njegove predizborne kampanje za drugi predsednički mandat 2024. godine, Tramp je kontroverzno izjavio da će, kao predsednik, ohrabriti Rusiju da napadne zemlje NATO koje ne izdvajaju više od dva odsto vlastitog BDP na odbranu.

NATO je 2014. godine zatražio od članica da troše najmanje dva odsto BDP na odbranu.

Do 2025. godine, sve članice su ostvarile taj cilj.

Najnoviji cilj na koji su se zemlje članice obavezale je da je povećaju trošenje na odbranu za pet odsto BDP do 2035. godine.

Prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje međunarodnog mira (Stockholm International Peace Research Institute - SIPRI), Amerika je 2024. godine pokrivala 66 odsto ukupnih troškova na odbranu svih NATO zemalja.

Tausig objašnjava zašto je revizija evropskog budžeta za odbranu naviše neizbežna.

„Amerika doprinosi sa oko 15 odsto NATO zajedničkog budžeta za finansiranje NATO sedišta, vojnih komandi i infrastrukture. Iako saveznici pojačavaju trošenje na odbranu, bilo bi potrebno još mnogo više ako Sjedinjene Države povuku vlastite finansijske doprinose - kazala je ona.

Kako NATO pojačava odbranu od Rusije?

Komandanti NATO su se 2023. dogovorili oko detaljnih planova za suprotstavljanje mogućim ruskim napadima na Arktiku i u severnom Atlantiku, u centralnoj Evropi ili na Mediteranu.

Prethodne godine, najavili su planove za povećanje broja trupa u Evropi u stanju visoke pripravnosti sa 40.000 na više od 300.000 vojnika.

Uz to, pojačali su odbranu na istočnom boku, na granici sa Rusijom, sa osam borbenih grupa, koje variraju po veličini i sastavu u skladu sa vojnim zahtevima.

Jednom u svake tri godine NATO organizuje "Čvrstog branioca", jednu od njegovih najvećih vojnih vežbi, u kojoj učestvuje 90.000 pripadnika vojnog osoblja iz sve 32 zemlje NATO.

Naredna je planirana za 2027. godinu.

- Manji NATO može da ostvari funkciju odvraćanja neprijatelja od agresije, mada bi mu bilo potrebno jasno vođstvo i pravac - kaže Hol.

On takođe ističe potrebu za unapređenje nuklearnih sposobnosti.

Francuska i Velika Britanija poseduju nuklearno oružje, ali njihov zajednički broj mnogo je manji u poređenju sa ruskim arsenalom.

Evropske zemlje već prave vojne planove za odbijanje prvobitnih napada i omogućavanje brze mobilizacije, ali Hol kaže da nije siguran da li to može da se održi na duže staze.

'Katastrofalni' raskid?

Američka vojska redovno sprovodi bilateralne i multilateralne vežbe sa evropskim saveznicima koje pomažu da se razvije taktika i unapredi interoperativnost (sposobnost vojnih snaga da operišu zajedno).

Prisustvo u NATO daje američkoj vojsci lak pristup mnogim bazama u Evropi.

- Bez NATO, SAD bi morale da potpisuju sporazume o odbrambenoj saradnji na bilateralnoj osnovi da bi mogle da operišu u tim zemljama - kaže Tausig.

Ona ističe da SAD već imaju zasebne sporazume sa mnogim evropskim zemljama, ali će možda morati da potpišu nove sporazume sa zemljama sa kojima nemaju sporazum o saradnji u domenu odbrane.

Ali ona priznaje da će bilo kakav Trampov potez kojim bi ispunio pretnje o povlačenju iz NATO imati podjednako vojne kao i političke posledice.

- Politički gledano, raskid između Amerike i (Severnoatlanstkog) saveza bio bi katastrofalan po transatlantsko jedinstvo i odvraćanje od agresije koje NATO predstavlja za Rusiju i druge neprijatelje - upozorava Tausig.

Ona dodaje da je, pored garancija za bezbednost, Alijansa takođe doprinosila dobrom imidžu SAD u Evropi.

- Ne smemo zaboraviti da je jedini put kad je aktiviran Član 5 NATO kolektivnog odbrambenog mehanizma bio da bi se odbranile SAD, u velikoj meri zbog američkog kredibiliteta kao pouzdanog saveznika u NATO - navela je analitičarka.

Član 5 bio je aktiviran posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine

Hol strahuje da bi Tramp mogao da koristi pretnju povlačenja iz NATO kako bi iznudio ustupke u ključnim oblastima kao što su Grenland (za koji kaže da ga želi iz razloga nacionalne bezbednosti) ili trgovina.

Hol dodaje da bi bilo kakvo povlačenje bilo loše za obe strane.

- To bi razbilo posleratno prihvatanje nedeljivosti evroatlantske bezbednosti. Bila bi to objava da evropska bezbednost više nije u interesu SAD i da promena u dinamici evropske bezbednosti ne utiče na američke interese - zaključio je on.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)