Najnovije vesti

NI AUSTRIJANCI NISU ŠTO SU NEKAD BILI: Objavljena studija koja je uznemirila duhove u komšiluku
Foto: AP 5 2 2013

Studija

NI AUSTRIJANCI NISU ŠTO SU NEKAD BILI: Objavljena studija koja je uznemirila duhove u komšiluku

Austrija

Pitanje šta nekoga čini "pravim Austrijancem" je sve kontroverznije jer se u poslednjih 20 godina dosta toga promenilo u kriterijumima i karakteristikama austrijskog identiteta, pokazuje jedna eksprertska studija urađena u Austriji.

Studija u čijoj je izradi učestvovao tim na čelu sa lingvistkinjom Rut Vodak bavi se stvaranjem slike o konstrukciji austrijskog identiteta u 2015., 2005.i 1995. godini, a za njene potrebe analizirani su ekspertski intervjuii, sastanci fokus grupa, medijski izveštaji i politički govori.

Vodak je u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji APA objasnila da se u periodu od 20 godina dosta toga promenilo politički, socijalno psihološki i medijski, te i da je dosta toga novog uvršteno u kriterijume i karakteristike identiteta. Kako je istakla, austrijska pobednica Evrosonga Končita Vurst i domaći rokenrol-folk muzičar Andreas Gabalije u prošloj godini bili su prototipovi dva ekstremna pola nacionalnog korpusa.

"Končita kao primer otvorenosti, šarenolikosti, moderne interpretacije rodnih uloga i nasuprot njoj Gabalier kao zastupnik veoma tradicionalnog i patrijarhalnog društva, koji odbija da čak otpeva i austrijsku himnu u aktuelnoj verziji gde se pored sinova pominju i ćerke. Toliko vizuelno vidljivo i polarizovano ova diskusija se još nikada nije vodila u javnosti", rekla je Vodak.

Prema oceni studije, 2015.godine je polarizovan i pojam domovine, što se pokazalo i tokom ovogodišnje kampanje za predsedničke izbore.U njoj su, objašnjava Vodak, na jednoj strani bili predstavnici "kulturne nacije", za koje su "pravi Austrijanci" svetle boje kože, žive dugo već u Austriji u kojoj su im i roditelji rođeni, odlično pričaju (austrijski) nemački i jasno su odvojeni od "drugih".

Prema njenim rečima, upravo se u prošloj godini negovao "banalni nacionalizam" sa klišeima poput austrijske zastave koja se viori, slika brda i livada i ljudi u nacionalnoj nosnji. Kako objašnjava, Slobodarska stranka Austrije (FPO) je čak tokom kampanje za pokrajinske izbore u Beču 2015. godine predstavila i svoju "Austrijsku himnu".

"Naše istraživanje je pokazalo da je u politici i sportu 2015. godine bilo više vijorenja zastavama nego ranije" iznela je ocenu studije. Na drugoj strani su se, prema oceni Vodakove, nalazili predstavnici "državne nacije", za koje su Austrijanci oni koji imaju austrijsko državljanstvo, nezavisno od toga kada je neko došao u zemlju i da li priča nemački sa akcentom, a snažan identifikacioni faktor ove grupe je,između ostalog, uspešna socijalna politika.

Vodakova je dodala da su tokom kampanje za izbor predsednika na ovoj strani  pokazane težnje da se pojam domovine izmesti iz nacionalnog ugla i oslika drugim slikama, a ne narodnom nošnjom i brdima.Istovremeno, kako je dodala Vodak, uočene su promene u poltičkoj komunikaciji. Naime, nakon terorističkih napada u Parizu u januaru i novembru 2015. godine prilikom pokrajinskih izbornih kampanja u Beču, Burgenlandu, Gornjoj Austriji i Sstajerskoj ponuđeno je novo rešenje odnosno kažnjavanje "nevoljnosti za integraciju", sa ciljem zaštitile vrednosti i bezbednost u Austriji.

Specifične kulturološke i religiozne razlike (devojčice koje ne učestvuju u nastavi plivanja, dečaci koji odbijaju da pruže ruku ženama) odjednom interpretirane kao znaci radikalizacije, navela je ona. Vodak je naglasila da je važno prisetiti se i konstrukcije nacionalnog identiteta povodom značajnih datuma. (2015 . godine je obeleženo 20 godina od pristupa EU,  60 godina Državnog ugovora, 70 godina od kraja Drugog svetskog rata, 70 godina od oslobađanja Aušvica i Mauthauzena).

Naime po ovom pitanju, kako je ocenila,  2015. godine se uočava nedvosmislena internacionalizacija i težnja da se izvuku pouke iz istorije. Vodak je ocenila da se tada, za razliku od 2005. godine, nije ubedljivo govorilo o "mitu žrtve" već se javno podsećalo i na zločine u poslednjim danima rata. Ona je rekla da cilj društva pridošlica kakvo je austrijsko, svakako mora da bude uključivanje i novih Austrijanaca u zajedničku istoriju. Naime, kako je objasnila Vodak, ne samo izbeglice, već i nekadašnji gastarbajteri iz Turske i zemalja bivše Jugoslavije donose sa sobom često potpuno drugačiju i često i traumatsku prošlost i definiciju identiteta.

"Tu se mora početi dijalog između različitih prošlosti, kako bi se novi građani integrisali, i to ne prutem državljanstva i jezika, već i putem sveobuhvatne interkulturalne razmene, kako bi se mogle razumeti njihove važne prošlosti. To će biti sigurno odlučujuća tačka u integracionom radu", poručila je ona.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...