Pandemija kovida podelila je Evropu, od Baltika do Balkana, na zemlje koje su uspele da stave bolest pod kontrolu i žive relativno "normalno" i one sa visokom stopom smrtnosti i katastrofalnom epidemiološkom situacijom.
Nažalost, Slovenija je na lošoj, istočnoj strani ove "demarkacione linije". Dok su zapadnoevropske zemlje uspele da koliko-toliko stabilizuju situaciju i normalizuju živote visokom stopom procepljenosti i samim tim malom stopom smrtnosti zaraženih (ispd 0,5 posto), istočna Evropa ima pet do 10 puta veći procenat smrtnosti i 20 posto udela u globalnim infekcijama sa 4 posto udela u populaciji, naveo je dr Ihan u autorskom tekstu za Delo.
Na vrhu ove crne liste su Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija gde stopa smrtnosti dostiže jezive rekorde. Prednjači Bosna sa 3500 umrlih na milion stanovnika dok joj "za vrat dišu" Severna Makedonija, Bugarska i Crna Gora.
Sa 2500 umrlih na milion, Slovenci su takođe deo ovog nesrećnog regiona koji svojom niskom stopom vakcinisanosti i suicidalnim tendencijama ne prestaje da šokira zapadni svet, naveo je Ihan koji je i pisac i publicista.
Na kraju krajeva, svi koji nas posmatraju vide neshvatljivu indiferentnost prema bolesti i smrti naših bližnjih ali i nas samih. Sa našim neubedljivim izgovorima o bezbednosti vakcina, ostatak sveta nas doživljava kao nezreli kolektiv koji okreće glavu od problema čije je rešenje toliko jednostavno i dostupno i jasno svima da mnogi ne žele da traće vreme ubeđujući nas.
NE PROPUSTITE
Posle dve godine, epidemija je za većinu sveta postala pitanje lične higijene gde su vakcine i zaštita postali svakodevne aktivnosti poput pranja zuba ili presvlačenja.
Na kraju krajeva, nebitno je da li tražimo izgovor da se ne vakcinišemo ili ignorišemo zarazu i prihvatamo sumanute teorije zavere o čipovima ili nešto sofisticiranije priče o ličnim slobodama. Sve to doprinosi nenormalnom stanju društva i u svakom slučaju je samoubilačko ponašanje.
Zašto su stanovnici istočne Evrope toliko zbunjeni i paralizovani suočeni sa problemom koji se može rešiti i više nije toliko velik? Šta je to što nas sa našim raznim vladama i njihovim politikama i epidemijskim strategijama, čini tako homogeno ravnodušnim i neefikasnim da delamo kao ujedinjen, duboko nesrećni blok, na svetskoj mapi pandemije?
Da li su stvarno ljudi kroz komunizam i postkomunističku tradiciju naučili da ne veruju vlastima? Ili je možda reč o mnogo dužoj istoriji naroda uhvaćenih u igrama velikih sila koji su tokom krvavih kolonijalnih kampanja razvili strategiju indiferentnosti prema smrti? Da li je ta indiferentnost naš način da preživimo i sačuvamo makar nešto malo zdravog razuma?
Kao mladić sam voleo bosanski humor i sirove šale "Nadrealista" koje su, prema mom mišljenju, mogle da stanu rame uz rame sa sa načinom na koji su Alan Ford i Monti Pajtonovci secirali ljudske tabue, od religije do zločina i smrti.
Kada su nastupili neverovatno surovi balkanski ratovi i raspad SFRJ, počeo sam da na zaje*antski balkanski "nadrealizam" gledam drugim očima, kliničkim očima - kao zaštitno slepilo koje je ljudima omogućavalo da u smradu masovnih smrti razviju neki osečaj fatalističke predanosti sudbini.
Očaravajuća bezbrižnost bosanskog humora je samo mirni, opušteni odraz paralize naroda u indiferentnu nirvanu na prvi pogled na mrtve koja ih, nažalost, čini nesposobnim za bilo kakvu racionalnu grupnu akciju.
Zašto smo suočeni sa pandemijom izgubili kolektivne veštine neophodne za samoočuvanje, koje bi nas spasile epidemije? To je pitanje za sociologe, psihologe, kulturologe, političke naučnike i druge profesionalce koji razumeju ponašanje kako pojedinca tako i društva u celini.
Zašto se u ovoj fazi pandemije, kada su vakcine dopstune, mi kolektivno ponašamo kao problematični učenici koje tri dana pred popravni ispit mrzi da konačno nauče tih nekoliko lekcija nego traže izgovore za upropašćeno leto i godinu?
Zašto smo kolektivno odlučili da je okej da izgubimo hiljade ljudskih života, potrošimo stotine miliona, izgubimo prilike za razvoj koje će dobiti oni koji više ne moraju da se bore sa epidemijom?
Uprkos tome što ćemo svi steći imunitet bilo krozu vakcinaciju bilo kroz infekciju, polja smrti istočne Evrope koštaće nas mnogo, jer smo radije prepustili svoja tela virusu nego rutinskoj vakcinaciji.
Sociolozi, psiholozi i drugi poznavaoci ljudskog duha i dalje mogu da nam kažu po čemu smo mi tako specijalni da je pretnja smrću paralizovala naš kolektivni razum. Ako dobijemo odgovor na to pitanje, spasićemo se budućih suicidalnih indiferentnosti i krvave sudbine, bar do sledeće katastrofe ili rata, zaključio je Ihan.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
