PIJANI VOZAČ UBIO MATIJINU ŽENU. SIN (4) OSTAO INVALID: Posvađao se sa ocem, popio pivo i pelinkovac, pa porodicu zavio u crno

"Najteže mi je što sam tek počeo da gradim život sa nekim... Sve je nestalo preko noći, u sekundi. Deca su ovde, ne možeš im pokazati da ti nije dobro, i sve mi je strašno. Živim kao da preživljavam, kao da samo čekam da prođe dan, da pronađem neki smisao za sebe. Valjda ću vremenom, kada se sve slegne, pronaći neki mir", kaže Matija Mrnjavčić (29) iz Velike Ravene, naselja u okviru Križevaca u Hrvatskoj.

Matija nam otkriva da su čuli vozača kako dolazi, ali nisu mogli ništa da urade, nigde da se sakriju. Nije bilo trotoara pored puta kojim su hodali, bilo je mračno. Vozač je ušao u ulicu vozeći skoro 80 ​​kilometara na sat. Izgubio je kontrolu i udario u kamen.

- Izleteo je i čulo se pucketanje, krckanje plastike. Više nije mogao da kontroliše vozilo, a mi smo bili tamo. Udario je ženu svom snagom, ona je imala mnogo povreda i preminula je na licu mesta. Mene je udario više sa strane, zgnječio mi karlicu i nogu. Sinovi su bili u kolicima, a devojčica je bila na vratu žene. Kada je udario ženu, devojčica je odletela. Sreća je što je nije udario auto. Bila je sva izgrebana od asfalta i kamenja. Najmlađa je imala lakše povrede, jednu ogrebotinu - priča Matija.

Najmlađi, nastavlja, bio je vezan u kolicima koja je gurao i udar je odbacio njega i nosiljku za bebe. Nisu ga odmah ni pronašli na licu mesta. Pronašli su ga prolaznici koji su dva ili tri sata kasnije čuli plač bebe. Nisu znali čije je dete, pa su pozvali policiju i zamolili da ih prate do bolnice. Tamo su shvatili čije bi dete moglo biti.

- Nesreća se dogodila u 23:40, a hitna pomoć me je pokupila u 1 sat ujutru. Decu su odveli ranije. Ljudi koji su bili tamo su stalno zvali, vikali: 'Pošaljite hitnu pomoć, ima mnogo povređenih'. Sve je išlo veoma sporo. Kada su me stavili u ambulantna kola, rekao sam im da pozovu mamu i samo joj kažu da smo imali nesreću, da neko dođe. Bio sam svestan sve do bolnice, onda sam se onesvestio - seća se Matija trenutaka koji su zauvek promenili živote ove mlade porodice.

Poznavao je svoju ženu iz sela. Bili su zajedno na venčanju, zapali su jedno drugom za oko. Počeli su da se dopisuju, a zatim i da se upoznaju. Sve se dogodilo brzo. Ona je tek završila srednju školu kada su se ozbiljno zaljubili i ubrzo su se uselili kod njega. Želeli su decu, dobili su jedno, pa drugo, pa treće...

Ona je po zanimanju bila pekarka, on radi u pošti u skladištu kao viljuškar. Matija dobro poznaje Vira, često je tamo odlazio sa roditeljima. Te večeri su bili na koncertu. Krenuli su peške jer im se auto zaglavio u centru, nisu mogli da izađu. Pre nego što je pijani vozač prošao, prošla su dva ili tri auta, samo su ih zaobišli.

Prema optužnici, Ivan Bakić je imao 1,4 promila alkohola u sistemu i vozio je brzinom od 78 kilometara na sat. Izgubio je kontrolu na ravnom delu puta i desnom stranom vozila udario u kamenje sa desne strane puta, a zatim i u pešake. I Matija i Lucija su imali uključene bliceve ​​mobilnih telefona. Bakić tokom istrage nije negirao krivicu. Rekao je da mu je žao i da se ničega ne seća osim da je video crnu senku, prevrnut automobil i to je sve što zna. Na sudu je ispričao kako se tog dana posvađao sa ocem i da nije želeo da bude sa njim u kući. Popio je pivo i pelinkovac i uputio se na žurku gde je trebalo da se nađe sa prijateljem. Tvrdio je da se ne snalazi na Viru, zbog čega je ušao u pogrešnu ulicu i tražio izlaz.

 - Kada su me izveli iz auta, tek sam se osvestio. Video sam dvoje male dece na putu. Bio sam na kolenima, plakao i jecao. Sledećeg dana su mi rekli da je jedna osoba preminula. Mnogo sam razmišljao o povređenima, napisao sam im pismo u zatvoru, ali ga nisam poslao. Šta sam mogao da im kažem, s obzirom na sve? Nisam seo u auto od nesreće i nisam popio ni kap alkohola. Ne pijem normalno, ali tog dana sam bio u društvu i popio sam više nego što sam planirao. Žao mi je te porodice, da su prošli samo minut ranije ili kasnije, bio bih jedini koji bi nastradao - branio se Bakić na sudu. Županijski sud u Zadru ga je osudio na šest i po godina zatvora. Advokat porodice, Šime Savić, žalio se na presudu. Smatraju da je preniska s obzirom na smrt i teške posledice po ostale.

Sud je njegovo priznanje smatrao olakšavajućim, kao i činjenicu da nije odugovlačio postupak. Nije osuđivan niti kažnjavan za prekršaj, a izrazio je žaljenje i kajanje zbog onoga što je učinio, kao i da se oseća odgovornim za ono što je uradio. Njegov alkoholizam, prekoračenje brzine i teške posledice bile su otežavajuće okolnosti. Mlada žena, majka troje dece, preminula je, Matijin život je spašen samo medicinskom intervencijom i višestrukim operacijama, a četvorogodišnje dete ne komunicira i ima levostranu hemiparezu, što znači da mu je oduzeta leva strana tela.

Nešto više od dva meseca koje je proveo u pritvoru takođe će mu biti uračunato u zatvorsku kaznu.

- Prošla je godina i mesec dana. U aprilu sam počeo donekle da hodam bez pomagala. Devet meseci sam bio više nepokretan nego pokretan. Sada sam pokretan, ali sa ograničenjima, ne mogu da čučnem, sedim na niskom podu, klečim, mnogo toga. Nisam se vratio na posao, jer se još ne osećam spremnim. Moj sin ima toliko terapija, stalno mora da se vozi. Ima samo jednu terapiju kod kuće. Potrebna mu je 24-časovna nega, još ne mogu da ga vodim u vrtić. Pred njim je i rizična operacija glave - kaže ovaj mladić.

Neverovatna volja i želja za oporavkom njegovog sina daju mu snagu.

- On sve mentalno razume i ima neverovatnu volju, ne odustaje od ovih terapija i sve prihvata kao da je normalno, kao da mora. Bili smo pre neki dan na Rebru, igrao se tamo, doktor je bio u šoku. Veoma je borben. Visio je o koncu da li će izdržati. Rekli su nam da bi, da je bio odrastao čovek, umro na licu mesta, ali je uspeo da se izbori, pravo čudo - kaže Matija.

Velika podrška u svemu su mu roditelji.

- Oni su bili uz mene u svemu ovome od prvog dana. Tata je pratio sina šest meseci u Krapinskim Toplicama dok nisam mogao da hodam bez štaka i polako da se brinem o njemu. Mama je bila kod kuće sa decom ceo dan dok smo nas troje bili u banji. Bez njih sigurno ne bih mogao, svi smo se trudili da sa decom bude sve u redu. Najstariji i najmlađi su brzo nastavili da idu u vrtić, imali smo njihovu veliku podršku. Mali je krenuo u vrtić sa godinu dana, bio je beba, najmanji je tu, ali se odlično prilagodio - otkriva Matija. Nada se čudu, da će njegov najteže povređeni sin moći da bude donekle samostalan, da hoda i da pohađa školu bar do škole. Posle nesreće, okrenuo se religiji.

- Vidi se da smo svi isti, rađamo se isti, umiremo isti. Mnogo mi pomaže, ta molitva, nadam se da će se moj sin oporaviti. Ti sati ili dva, ne razmišljam ni o čemu drugom, to me opušta.

Ide i kod psihologa i pokušava da pronađe neku svetlu tačku u svemu što im se dogodilo. Naučite da opraštate, komunicirate, menjate se...

- Kada shvatiš da je bilo i da se nikada neće vratiti, da sve prolazi i da moraš da kreneš dalje i okreneš novi list za dobrobit svih. To je jedini izlaz iz ove situacije, ništa drugo... - zaključuje on.

(Kurir.rs/24sata.hr)