REČI KOJE ODZVANJAJU - TADIĆ OTVORIO DUŠU KAO NIKADA PRE! Otkrio sve tajne HAOSA sa Piksijem, isplivali su DETALJI: "Bilo je super, a onda... Sve se PROMENILO!"

Dušan Tadić godinama je bio jedan od najboljih, pa verovatno i najbolji, igrač reprezentacije Srbije.

Za početak, Tadić je govorio o aktuelnim otkazima reprezentativaca.

- Nije da nekoga opravdavam, niti bilo šta slično, ali jeste malo nezgodan termin. Svima su bile naporne sezone. Uz to, te utakmice nose sa sobom neko malo razočaranje, jer ti se nisi plasirao na Svetsko prvenstvo, a ideš da igraš sa reprezentacijama koje se spremaju za to veliko takmičenje. Što se tiče selektora, imam utisak da je vrlo emotivan i iskren čovek koji želi najbolje reprezentaciji, pa možda nešto izjavi što mu dođe u momentu, a mi smo takav narod, zalepimo se za nešto i posle toga nema nazad - počeo je priču Tadić, pa u dahu nastavio o odnosu sa Veljkom Paunovićem:

- Pričali smo pred Englesku, kada je tek došao. Tu smo imali neki kratak razgovor. Moram da budem iskren, nije mi prijalo da me bilo ko nagovara da se vratim. Dvoumio sam se i rekao sebi “bolje da se sklonim”. Više nismo direktno razgovarali, bilo je nekih informacija da će doći u Emirate, da se vidimo, ali je počeo rat koji je sve poremetio i od tada ništa. Moram da naglasim: mislim da je sjajna stvar što je Paunović došao! Ima super namere, dobar je trener...

Nije se tu zaustavio Tadić.

- Ne volim nikome da solim pamet i sve što govorim, govorim za dobro reprezentacije i njegovo dobro kao selektora. Dugo sam bio tu, mislim da sam prošao dosta toga i da sa pravom mogu da pričam o mnogim temama. Reprezentacija Srbije mi je dala mnogo, kao i ja njoj bila, bila mi je čast i privilegija da igram za svoju državu. Činjenica je da su u javnosti veliku pažnju izazvale njegove izjave. Svaka se analizira do detalja. Verujem da će Paunović vremenom pronaći još bolji balans u javnim nastupima, to je kod nas jako važno. Redovno se neke stvari ili pogrešno protumače ili se uhvatimo za jednu reč, izjavu i to ne puštamo. Recimo, selektor Stojković je po meni tu vladao besprekorno. Svaka reč, zarez, slovo mu je bilo bitno, vodio je o tome računa. Naš ambijent to zahteva. Na kraju krajeva, gledam i svoje neke situacije, zbog stvari koje sam rekao. Istina, ja sam takav, opet bih ponovio isto, takav je moj karakter, ali kao što rekoh, kod nas kad nešto kažeš – gotovo. Uhvate se za to i nema nazad, a često ispadne sve nekako drugačije od onog što si mislio. Ovo je moj dobromerni savet. Nadam se da će Veljko uspeti, slobodno neka ide jako, mislim da mora još žustrije, sa više autoriteta, zato što ako analiziramo ko je pravio rezultate kod nas, sve su bili ljudi sa jakim autoritetom: Radomir Antić, Slavoljub Muslin, Dragan Stojković. Mislim da i on može to da pokaže i da će onda doći rezultati.

Zatim je otkrio - definitivno je završio reprezentativnu karijeru.

- Jeste. Zvali su me više puta da se vratim i ranije kod selektora Stojkovića, ali nekako mislim da kada sam jednom prelomio da sam završio, da se posle toga ne treba vraćati. Lepo je bilo dok je trajalo, stvarno sam zadovoljan: dva Svetska prvenstva, jedno Evropsko. Naravno da je moglo više, ali s obzirom na to koliko su neki igrači koji su bili u reprezentaciji pre nas igrali velikih takmičenja, stvarno sam zadovoljan i srećan što sam bio deo reprezentacije. To je najlepši osećaj. Ali, nije to jedini razlog zašto sam odlučio da je dosta.

Objasnio je dodatno svoju odluku.

- Jedan od razloga što sam odlučio da prestanem je i taj što želim da vidim druge kako preuzimaju odgovornost. Ja sam taj koji voli veliku odgovornost, da je dosta stvari na mojim leđima, volim ulogu lidera. Ali, sad hoću da vidim kako će to drugi da iznesu, jer to nije lako. Drugačije je kada si lider ili kada si neki drugi igrač, uz svo poštovanje. Jer, kada si vođa, kapiten, dosta stvari prolazi kroz tebe. Čuješ dosta stvari, mnogo toga radiš što se ne vidi, a što je jako bitno. Vremenom te to umori, pogotovo što se kod nas svašta dešavalo u reprezentaciji godinama unazad. Ali je lepo, stvarno lepo iskustvo, čak i na tim teškim momentima sam zahvalan.

Potom se dotakao i budućeg kapitena Srbije.

- Sve zavisi ko će i koliko još da igra. Ne znam koliko će Mitar još da igra, da li Kostić planira da nastavi, Sergej se, eto, vratio, što je super. Od ovih mlađih, tu je Pavika (Pavlović, prim.aut), tu je Duci (Vlahović), Bleki (Milenković), Žile (Živković), Sale Lukić. Ne znam šta će sa Gudeljom biti. Treba ti dobar miks, ali ti trebaju i novi lideri, novi momci da im se pruži šansa i da probamo. Ja ne volim ono kada se kaže “nije to to” za nekog igrača. Čekajte, dajte mu šansu. To su sve dobri momci. S nekima treba biti oštriji, nekima treba dati možda malo više ljubavi, nekome treba i više vremena. Ne možemo tako lako da sudimo: “nije ovaj za ovo”. Hajde da im damo šansu, da probamo da ih izguramo koliko možemo, pa da onda zaključujemo”.

Imao je šta da kaže i o igraču kog mnogi smatraju njegovim naslednikom - Lazaru Samardžiću.

- Mislim da jeste. Laki je jako dobar igrač i mnogo dobar momak, ali, kako da kažem... Malo mu fali pozitivnog bezobrazluka. Mogu ja da budem najbolji momak van terena, ali kad izađem na teren znam da budem najbezobrazniji svih vremena. Pričao sam ranije sa njim o tome. On je malo drugačija ličnost, drugačije je odrastao. Fali mu malo ulice. Ja sam najviše stvari naučio na ulici. Tu naučiš i da se nekad potučeš i da te udaraju. Ja sam se kući vraćao krvavih ruku i nogu sa fudbala. Tukli su me veći od mene za dve, tri glave, pa se dignem, hoću da mu vratim istom merom. I nema odustajanja. To te nauči. To napravi da imaš u sebi ono “ne može mi niko ništa”. I ideš, cepaš, gaziš. Ali, moramo isto da prihvatimo da Lazar ima drugačiji mentalitet, drugačiji karakter i da gledamo u njemu dobre stvari. Laki je momak kome treba mnogo ljubavi, mnogo samopouzdanja, da oseti da je trener tu iza njega. Siguran sam da će od Veljka to i dobiti. Naravno, očekujem od Samardžića da preuzme još više odgovornosti i verujem da ćemo dobiti dosta od njega.

Ponovo je sumirao učinjeno u reprezentaciji - 111 utakmica, 23 gola, 40 asistencija...

- Stvarno su lepe brojke i drago mi je zbog tog rekorda po broju asistencija, a što se tiče broja nastupa, to manje-više, nadam se da će ga momci koji igraju ubrzo oboriti. Broj utakmica se pomerio, biće mečeva i mečeva, zato mi to nije toliko važno. Žao mi je što se nismo plasirali na još neko veliko takmičenje, jer smo mogli. Dvaput smo propustili Evropsko, najpre zbog onih dešavanja protiv Albanije, pa posle zbog penala protiv Škotske. Pored toga, mislim da smo mogli na velikim takmičenjima bolje da prođemo, da izađemo iz grupe, jer da smo to uspeli, verujem da smo mogli svašta da uradimo. Eto, na primer, pogledajte Hrvate u Kataru. Dali su u grupi manje golova od nas, a stigli su do polufinala. U redu, nisu primali golove, ali mislim da nam je baš malo falilo za neki iskorak. Siguran sam da bismo bili opasni da smo prošli dalje, da smo mogli dosta toga da uradimo.

Govorio je i o odnosu sa Draganom Stojkovićem Piksijem.

- Pa, u početku je bilo super. Prvih godinu dana je bilo perfektno. Došao je sa drugačijim stilom, drugačijim stavom. Falilo nam je tog njegovog južnjačkog bezobrazluka, neke pozitivne arogancije. Kada je došao, verovao je 200 odsto u nas i na to smo napravili rezultat. Opustio nas je, bilo je sve kako treba. Igrali smo ofanzivno, bilo je tu i mana i vrlina, ali nekako smo bili samouvereni. Verovali smo jedni u druge i on u nas... Posle se sve promenilo. Pogotovo smo promenili stil igre i to nam nije leglo. Mislim da bi nam bilo bolje da smo nastavili kao u prvih godinu dana. Zato što smo to bili mi. To nam je najviše ležalo. A, kada smo promenili stil, kada smo počeli više da se branimo, da budemo oprezniji, usledio je pad. Dobro, mi smo ostvarili rezultate, plasirali smo se i na Evropsko prvenstvo, ali pogotovo mislim da smo tamo mogli mnogo, mnogo više.

Zadržao se na Svetskom prvenstvu.

- Imali smo godinu dana odličnih kvalifikacija, igrali smo super, sve je išlo kako treba i onda je došao Mundijal. Naravno da smo mogli bolje, ali i dalje smo bili dopadljivi za oko. Igrali smo ofanzivno. Okej, primili smo dosta golova, ali smo i dali dosta. Moglo je da ode u drugom smeru. Vodili smo protiv Kameruna 3:1, nije to lako. Ali, pravili smo dosta individualnih grešaka, koje nisu smele da se dešavaju, a to je moglo lako da se koriguje. I nekako mislim da je Stojković posle toga počeo da razmišlja “primamo mnogo golova, daj da igramo defanzivno, a napred ćemo sigurno dati jedan”. Siguran sam da je i Đorović imao dosta uticaja na njega što se toga tiče. A, mogli smo samo da malo doteramo neke stvari, da nastavimo da budemo ofanzivni i siguran sam da bismo imali bolje rezultate. To mi se najviše nije svidelo, ta promena stila igre. Nama se jesu dešavale krupne greške, primali smo golove, a imali smo dosta igrača iza lopte. Protiv Švajcarske smo primili gol u situaciji nas sedam protiv njih četvorice. Pa, gde ćeš više igrača iza lopte? Ne može dvadeset da nas bude. Protiv Kameruna, neverovatne greške, neverovatne... Samo je to trebalo malo doterati.

Potvrdio je i da je anegdota kako je pred meč protiv Brazila razočaran kako je izgledao trening, maltene u suzama otišao sa terena i da je morao ceo tim da ga teši.

- Bilo je nešto tako. Otišao sam u teretanu i podigao sve do jedne sprave koja je postojala.

Potom je usledio pad reprezentacije i Evropsko prvenstvo na kom je Srbija razočarala.

- Tu nismo najbolje igrali, realno grupa je bila dosta slabija. Ali, plasirali smo se, što je super i došlo je to Evropsko prvenstvo gde mislim da smo mogli da pružimo mnogo, još mnogo više, da smo morali da se prođemo u drugi krug. Evo, taman da objasnim: da smo igrali protiv Engleske tada na isti način kao onomad protiv Portugalije u Lisabonu, pobedili bismo. Jer, Englezi su se tad još tražili, nisu bili kao što su danas. A, da smo protiv Portugalije one večeri igrali na isti način kao protiv Engleske na Evropskom prvenstvu, izgubili bismo. Sto odsto.

Imao je Tadić nastup pred novinarima na pomenutom Evropskom gde je govorio kako je najbolji i najspremniji igrač ekipe. Kaže da mu to niko nije zamerio od saigrača.

- Ne, ne, pa što bi mi zamerili? U svlačionici se uvek zna ko je ko. A, ko je hteo da razume taj moj nastup, shvatio je šta sam želeo da kažem. Kada je neko lider i kada ima tu ulogu... Ma, sad moramo da krenemo ispočetka - rekao je Tadić, pa nastavio:

- Dolazim na Evropsko prvenstvo, koje treba da bude “moje”, jer se osećam super, sve ide dobro. Posle dva Svetska prvenstva, mnogo želim da najzad prođemo grupu. Hoću da ostvarimo uspeh, imamo dobru grupu igrača, imamo dobro zajedništvo, sve je kako treba. Na Evropskom prvenstvu ja kao kapiten, kao lider tima, od tri utakmice ne počinjem dve. Zašto sam tada rekao da sam najspremniji? Zato što je to činjenica. Najviše pretrčim na utakmici, mogu da trčim koliko hoćeš. Da ne mislim to, ne bih ni rekao. Da li sam, hajde da kažemo jer tako bolje zvuči, jedan od najboljih igrača? Naravno! Svi imamo svoju ulogu, ali ja sam pre svega timski igrač. Međutim, sve to što se desilo imalo je uvertiru uoči utakmice sa Engleskom.

Objasnio je i šta se tada dogodilo.

- Stojković mi je rekao da želi malo defanzivniju varijantu, da se malo zatvorimo, pa da onda uđem svež. Odgovorio sam mu da ne vidim razlog za to, jer mogu da istrčim dve utakmice po 90 minuta odjednom. Fizički nemam nikakvih problema. Da osećam da me nešto muči, rekao bih mu: “Bolje da uđem u poslednjih pola sata da uradim nešto na svežinu”. Ali, zamor ne osećam. On je ostao pri svome, pritom mi još kaže: “Ti si mi najbitniji igrač u svakom smislu”. Moj odgovor je bio: “Ako sam zaista najbitniji, onda ne treba da budem na klupi”. Dodao sam da se ne slažem, ali da poštujem svaku odluku. Onda se dešava to da gubimo 1:0, a cela igra kako se odvija na terenu je idealna za mene. Prostora između linija koliko hoćeš. Po loptu se spuštaju Mitrović i Vlahović tamo gde bi trebalo da sam ja, gde je moj zadatak da tu primim loptu i da im gurnem da reše utakmicu. Svi na klupi koji su sedeli oko mene su se hvatali za glavu i govorili: “Ovo je idealno za tebe, da rešiš”. I ja gledam, pitam se da li je jeb*no moguće da se ovo dešava.

U igru nije ušao ni na poluvremenu...

- To je nastavak priče. Dešava se situacija da na poluvremenu dolazi pomoćni trener i kaže da ulazimo Ivan Ilić i ja. I super, zagrevam se dvesta odsto. Letim od želje. A, onda dolazi Stojković i kaže: “Dućo, ne ti, sačekaj još malo, Ilke ulazi”. Pa, daj bre, koga ti… Mislim, nemoj onda ni da me ubacuješ. I okej, ušao sam u poslednjih pola sata, nešto se tu i dešavalo na terenu. Posle utakmice vruća glava, dajem izjavu, kažem sve kako jeste. Sigurno je to nekom zasmetalo, ali moja poruka je bila da sam lider tima, da hoću odgovornost, jer sam ja bio taj. To je bila suština cele priče.

Od saigrača mu niko ništa nije zamerio.

- Od saigrača mi niko nije zamerio. Znamo mi između sebe ko je ko u timu, tu nikada nije bilo problema. Zamerio mi je selektor. Ne znam zašto. Nije mi bila nikakva loša namera. Rekao sam samo ono kako sam se osećao. I nije to da ja nekoga ne poštujem, iako je on, izgleda, to sve shvatio kao neki napad na njega. Ne, ja volim kada igrač kaže da misli da je najbolji. Pa, valjda je to normalno, tako bi trebalo svako da misli za sebe. Ne volim igrača koji misli “ja sam onako”. Zamisli sportistu koji za sebe kaže “ja sam peti najbolji u timu”!? Hoće li taj da bude lider? Da bude kapiten? Ma, moraš da misliš da si najbolji u svemu! Sutra kad budem trener i kad bi igrač javno poručio za sebe da je najbolji, ja bih mu rekao: “Tako je sine, dođi ovamo da te zagrlim”. E, sad, da li neko ima kapacitet da izjavi to? Pa, mislim da ja imam, jer eto, pričali smo i o brojkama, o svemu, o tome ko je nosio reprezentaciju godinama unazad, ko je bio jedan od glavnih igrača.

Potvrdio je i kako je posle Eura rešio da se povuče iz reprezentacije.

- Jesam! Namerno sam tada rekao da sam najspremniji zato što je to činjenično stanje, a neko tamo želi od mene da napravi nekakvog veterana koji nema snage za više od 20-30 minuta. Pa, ako je tako, nemoj da me uopšte stavljaš da igram, nemoj da me vodiš na prvenstvo, nije sporno. Ali, nije tako i zato nemoj da praviš od mene nešto što nije. Selektor se tu osećao malo uvređenim i onda je napravio neke stvari.. Pomislio je da sam napao njega, njegov autoritet i pokušao je da okrene grupu protiv mene, a to me je najviše pogodilo. Rekao mi je u svlačionici: “Sad imaš priliku da se izviniš”, našta sam odgovorio da nemam zašta da se izvinjavam, da sve isto i dalje mislim, da smatram da svaki igrač treba da misli za sebe da je najbolji. Ali sam rekao i da sam ja najveći timski igrač koji postoji.

Euro se završio katastrofalno...

- Mislim da smo mogli mnogo više. Ono što sam već pričao: da smo ostali da igramo ofanzivno sa manjim korekcijama. Jer, mi smo pre šampionata već bili u ozbiljnom padu.

Piksi ga je kasnije zvao, ali povratka nije bilo...

- Bilo mi je dosta. Zvao me posle da se vratim za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, pričali smo, ali nisam hteo. Želeo sam da mi ostanu neka lepa sećanja. I posle svega nemam nikakav gorak ukus. Stvarno mi je bilo prelepo i ponovo bih sve isto uradio.

Na kraju je uporedio i Mundijale u Rusiji i Kataru i probao da da odgovor na pitanje - koji je bio veća šansa za Srbiju. 

- A, ne znam. Bili smo jaki i imali dobru ekipu na oba takmičenja. Možda smo bili čvršći u Rusiji, a isto smo imali kvalitet napred. Što se tiče Katara, rekao bih da smo bili mladoliki u poslednjoj liniji. Da smo imali nekog iskusnijeg štopera ili zadnjeg veznog, Matića ili Milivojevića, takav neki profil, verujem da bi nam to dosta pomoglo. U Kataru je Pavlović bio još mlad, Bleki nešto stariji od njega... Falilo nam je iskustva. U Rusiji smo imali više toga. Ali i jedna i druga reprezentacija su mogle da ostvare bolji rezultat, da prođu dalje.

Pričao je Tadić o još mnogim zanimljivim temama vezanim za period u reprezentaciji, a kompletan intervju čeka vas na portalu Mozzart Sport.

Kurir Sport / Mozzart Sport

 BONUS VIDEO: