Slobodni udarci se često smatraju polovinom gola. Evo priče o fudbalerima, koji su ovu vrstu prekida često prtetvarali u pogotke, koje smo prepirčavali i kojima su se rešavale značajne utakmice.
Prvo ime na listi legendarnih izvođača slobodnih udaraca je fudbaler Juventusa i Italije Andrea Pirlo. Osim izvanredne kreativnosti koju poseduje, Pirlo je i specijalista za slobodne udarce. Zapravo, on je drugi najbolji strelac u istoriji Serije A sa 26 pogodaka iz prekida, što je pozicija na kojoj je zamenio još jednu legendu iz redova „bjanko-nera“, Aleksa del Pjera koji na svom kontu ima 22 gola. Kada se uračunaju nastupi i u drugim takmičenjima na klupskom nivou, taj broj prelazi cifru od 40 takvih pogodaka. Interesantan podatak je da je Pirlo prve pogotke u dresu i Milana i Juventusa, dva najveća kluba za koje je nastupao (ne računajući Internacionale gde zapravo nikada i nije dobio pravu šansu) postigao upravo na ovaj način. Poslednji put, Pirlo je mrežu protivnika posle prekida zatresao u novembru prošle godine u duelu protiv Empolija. Time se opasno primakao apsolutnom rekorderu elitne italijanske lige, bivšem selektoru Srbije i sadašnjem treneru Sampdorije Siniši Mihajloviću.
Popularni Miha ne samo da je prvi na večnoj listi sa 28 golova, već je poznat i po spektakularnom učinku na jednom meču koji nije viđen ni do tada, niti kasnije. Igrajući u dresu Lacija, Mihajlović je 1998. godine u duelu protiv sadašnjeg kluba uspeo da tri puta savlada protivničkog golmana posle „slobodnjaka“.
Neizostavno ime kad je reč o majstorima šuteva iz prekida je svakako i „čovek-metak“, odnosno Roberto Karlos. Nekadašnji levi bek „galaktikosa“, a odnedavno i prvi trener turskog Ahisara Belidijaspora je bio pravi strah i trepet za protivničke golmane zbog siline udarca. Kako je izmereno, njegovi šutevi su dostizali i brzinu od skoro 170 kilometra na čas, a Brazilac je imao tako jak udarac i delimično zbog specifične građe. Iako je visok samo 168 centimetara, obim svake od njegovih butina je čak 61 centimetar. Da bi se demonstriralo koliko je to impresivan podatak, dovoljno je reći da je to obim istovetan onom koji je imao Muhamed Ali iz vremena kada je bio prvak sveta u teškoj kategoriji.
Ipak, stvar po kojoj Roberto Karlos najviše zaslužuje mesto u društvu legendarnih izvođača „slobodnjaka“ je način na koji ih je izvodio. Posebno mesto je rezervisano sa pogodak koji je postigao u nacionalnom dresu protiv Francuske tokom revijalnog turnira 1997. godine. Robero Karlos je tada prosto zabezeknuo Fabijena Barteza neočekivanim udarcem spoljnim felšom. Isprva je delovalo da šut ide izvan gola, pa se čak i jedan od dečaka koji sakupljaju lopte instiktivno sagnuo, misleći da će ga lopta pogoditi. Ipak, lopta je skrenula u mrežu i Brazilac je tako postigao možda i najlepši gol iz slobodnih udaraca u istoriji fudbala.
Poznati kao izuzetni tehničari, Brazlici su uvek imali i posebno mesto među najboljim izvođačima „slobodnjaka“. U poslednjih dvadesetak godina, svoje umeće u ovom elementu fudbalske igre često su demonstrirali Ronaldinjo i Rivaldo, dok je nešto ranije za majstora važio još jedan velikan „karioka“, Ziko (koji je verovatno i najubojitiji jer je tokom karijere postigao čak 101 gol iz „slobodnjaka“).
Brazilci su i veliki inovatori kada su ovakvi udarci u pitanju. Za prvi veliki pomak zaslužan je najbolji igrač mundijala iz 1958. godine – Valdir Pereira, poznatiji po nadiku Didi. Sjajni igrač sredine terena je prvi koji je počeo da koristi „suvi list“, udarac sa mnogo efea usled kojeg lopta naglo propada, a samim tim i značajno otežava posao protivničkom golmanu.
Didijev izum je dodatno nadogradio njegov zemljak Žuninjo Pernambukano koji se prema preovlađujućem mišljenju smatra najboljim izvođačem slobodnih udaraca svih vremena. Igrajući za Olimpik Lion tokom prve decenije 21. veka, Žuninjo je prosto terorisao golmane protivnika. Tokom igara za tim koji nastupa na „Žerlanu“, on je dao gol na ovaj način čak 44 puta, čemu je pridodao još 32 pogodka u dresovima drugih klubova i reprezentacije. Uz to, bombarder iz Resifea je na svoj konto upisao i četiri pogotka sa udaljenosti veće od 40 metara! Brazliac se na velikoj sceni proslavio upravo sjajnim „slobodnjakom“, kada je 2003. godine u meču protiv Bajerna savladao tadašnjeg najboljeg golmana sveta Olivera Kana. Žuninjo je takođe ušao u legendu jer je „patentirao“ „zmijski udarac“ tokom kojeg lopta leluja i dodatno menja pravac.
Upravo na takav način „slobodnjake“ često izvodi i Kristijano Ronaldo. Jedan od najboljih igrača današnjice, ali i svih vremena, dugo se smatrao i jednim od naveštijih i u ovom elementu. On je, međutim, svoju reputaciju bombardera opasno poljuljao skorijim partijama.
Naime, Ronaldo nije dao gol iz slobodnjaka u španskom prvenstvu već godinu dana. Poslednjih 51 pokušaj iz prekida su mu bili neuspešni i sada se sve češće čuju zahtevi da ga Geret Bejl zameni kao primarni izvodjač. Neki čak u šali govore daje on poslednji ovakav gol dao „kada je Arjen Roben još imao kosu“. Kada je reč o ligi iz koje je Bejl stigao u Real, verovatno najbolji šuter iz „slobodnjaka“ je Dejvid Bekam. Sjajni Englez je bio dobro poznat po mogućnosti da „zavrne“ loptu šutem desnom nogom, a jedan od takvih golova koji je dao protiv Grčke posebo dobro pamte u njegovoj domovini jer se zahvaljujući njemu „gordi albion“ plasirao na mundijal.
Nedavno, objavljena je i lista najubitačnijih fudbalera Premijer lige posle prekida u poslednjih 14 godina. Iznenađujuće prvo mesto na toj listi zauzima Huan Mata, ali prevashodno zbog toga što je u prvi plan stavljen procenat uspešnosti, pa je tako Španac prvi iako ima samo pet golova iz „slobodnjaka“.
Iza njega su se našli igrači koje bi mnogi više očekivali, poput pomenutog Bekama ili Lejtona Bejnsa. Naravno, ovo nije kompletna lista svih legendarnih izvođača slobodnih udaraca, na kojoj bi svakako trebalo da se nađu i velikani poput Dijega Maradone, Mišela Platinija, Ronalda Kumana, Georgija Hadžija, Roberta Bađa i drugih.
Kurir sport / Dnevno.rs
