MALI ZVORNIK – Bavljenje sportom čoveka odvede u mesta na koja verovatno nikada ne bi kročio, a tako je bilo i sa dvadesetdevetogodišnjim Vladimirom Molerovićem iz Malog Zvornika koji nije ni sanjao da će nekoliko meseci boraviti u Indiji. On je fudbaler koji je promenio dosta klubova, uglavnom srpskoligaških, a onda iznenada dobio priliku da trese mreže nekoliko hiljada kilometara daleko od Malog Zvornika.
Koliko zna u Indiji sa Balkana nije igralo više deset fudbalera, a ni njemu to nije bilo ni na kraj pameti. Želeo je da zaigra u inostranstvu, ali nije sanjao da će obući dres indijskog prvoligaša Čenaj sitija.
- Desilo se da im treba igrač mog profila, moj saigrač Demir Avdić preporučio me je menadžeru i vrlo brzo stigli su ugovori i uputstvo za vađenje vize. Sve je bilo gotovo za par dana, išao sam sa dvojicom saigrača, završili smo PCR testove i bili u avionu za Čenaj, glavni grad indijske države Tamil Nadu. Putovali smo oko 23 sata, pa smo sedam dana morali biti u karantinu. Vremenska razlika me je izmorila prve sedmice, uspeo bih da zaspim tek oko pet ujutru, a trening je počinjao od šest. Tamo je zbog pandemije prvenstvo u indijskoj Prvoj ligi ‘’Aj liga’’ organizovano tako da su svi timovi izolovani u hotelu u Kolkati, bivša, Kalkuta. Iz hotela se išlo samo na utakmice, testovi na kovid rađeni su svaka tri dana, ali je pogled sa 16. sprata bio lep – priča Molerović koji je stekao poverenje kluba pa je bio i kapiten.
Prema njegovim rečima, iz hotelske sobe moglo se samo do sale za sastanke, u restoran i na utakmice. Zahvaljujući internetu udaljenost od kuće je dobro podneo, ‘’viđao’’ se redovno sa porodicom i prijateljima, a najteže je podneo vrućinu i tamošnju hranu.
- Kada smo stigli bila je zima, ali ne kao naša nego ‘’zima’’ na 30 stepeni u plusu, a poslednji meč sam igrao kada je na terenu bilo 40 Celzijusa, tako da sam u Indiji ‘’ostavio’’ nekoliko kilograma. Njihova hrana nije jaka kao naša, dominiraju piletina, pirinač, krompir i neki specijaliteti koji nam baš nisu legli. Saigrači Indijci su dobri ljudi, malo nepoverljivi prema belcima,valjda zbog njihove istorije. Indija je zemlja prepuna različitih jezika, čak se ni oni svi međusobno ne razumeju, pa sam sa saigračima pričao na engleskom – kaže ovaj Malozvorničanin.
Tamo se, kaže, fudbal bazira na tehnici i taktičkoj disciplini, indijski igrači nisu fizički jaki, ali su veoma izdržljivi. Ulažu u fudbal i dovođenjem stranih igrača nastoje da ga unaprede. Mada o Indiji nije sanjao sada bi se rado vratio tamo, ali sve zavisi od situacije sa koronom. Žao mu je što nije imao mnogo prilike da turistički razgleda Čenaj, ali je tokom vožnji na utakmice nastojao da što više vidi i od domaćih saigrača sazna o tom kraju Indije. Uspeo je tek pred povratak kući da poseti Bengalski zaliv na čijoj je obali grad u kojem je živeo. Stekao je utisak da je Indija lepa zemlja, puna neobičnih stvari i krajnosti.
Molerović trenutno odmara, čeka letnji prelazni rok, u kontaktu je sa nekim klubovima pa će videti gde će ga fudbal dalje odvesti. Voleo bi da se vrati u Indiju i kao turista jer je to veoma lepa zemlja koju treba doživeti van hotela i fudbalskog terena.
T.Ilić
NE PROPUSTITE
