Fudbalski klub Crvena zvezda od sezone 2017/2018. beleži vrhunske rezultate u Evropi. U ovih pet sezone crveno-beli su igrali dve grupne faze Lige šampiona i tri grupne faze Lige Evrope, čime su ubedljivo najviše od svih srpskih klubova doprineli visokom rejtingu Srbije na zvaničnoj listi koeficijenata UEFA.
Crvena zvezda je ukupno u pet proteklih sezona osvojila ukupno 68,50 bodova! Drugi na listi je Partizan sa 43,50 bodova.
I tu se praktično završava spisak klubova koji jačaju koeficijent Srbije u UEFA. Čukarički je doneo 5,00 bodova Srbiji, Vojvodina 3,50, niški Radnički 3,00, Spartak iz Subotice i TSC iz Bačke Topole 2,50.
Zanemarljiv je učinak ostalih srpskih klubova, ali ga svakako treba objaviti, jer će sigurno imati motiv da poprave plasman u narednim sezonama. Posebno od sezone 2023/2024 kada će Srbija imati, baš zahvaljujući kontinuiranim rezultatima Crvene zvezde, dva mesta u Ligi šampiona, jedan direktno i jedan kroz kvalifikacije, odnosno još jedno mesto u Ligi Evrope i dva u Ligi konferencije. Ali će se tada koeficijent deliti sa brojem pet, a ne kao do sada sa četiri, pa će svi ostali klubovi, sem Crvene zvezde i Partizana morati dobro da zapnu kako bi Srbija sačuvala 11. poziciju na rang listi UEFA, a što da ne, i poboljšala ga.
Crvena zvezda uspehe u Evropi počinje da beleži pod upravom generalnog direktora Zvezdana Terzića koji je u klub došao 2015, a stabilizovao ga 2017. godine zajedno sa trenerom Miodragom Grofom Božovićem, koji je prvi angažovao kvalitetne strance poput Damijana Le Taleka, Mičela Donalda i Uga Vijeire i ukazao kako treba raditi u budućnosti.
Baš te sezone trener Vladan Milojević i ekipa uspevaju da izbore grupnu fazu Lige Evrope, čak i da izbore proleće u konkurenciji Arsenala, Kelna i Bate Borisova, gde su nesrećno ispali od moskovskog CSKA. Sledeće godine, 2018. Crvena zvezda postaje prva ekipa u Evropi koja od prve runde kvalifikacija uspeva da izbori plasman u Ligu šampiona. Tada su pred Zvezdom padali letonski Spartaks, litvanska Suduva, slovački Spartak i na posletku, u ludoj noći 29. avgusta austrijski Salcburg. Isti podvig, ekipa je sa istim trenerom Vladanom Milojevićem ostvarila i sledeće sezone, kada je bila bolja opet od litvanske Suduve, finskog Helsinkija, danskog Kopenhagena i švajcarskog Jang Bojsa.
Crvena zvezda je igranjem u Ligi šampiona donela i jedine dve pobede Srbiji u najkvalitetnijem evropskom klupskom takmičenju UEFA. Prvo je pao Liverpul na Marakani (2:0) golovima Milana Pavkova, a onda i Olimpijakos (3:1) kada su strelci bili Miloš Vulić, Nemanja Milunović i Ričmond Boaći. Crveno-beli su uspeli i da remiziraju sa Napolijem, dok su gubili od PSŽ, Liverpula, Totenhema, Bajerna i Olimpijakosa.
Sa Dejanom Stankovićem na čelu Crvena zvezda nije uspela da se plasira u Ligu šampiona, Omonija sa Kipra i moldavski Šerif zaustavljali su prvaka Srbije, ali su crveno-beli oba puta dolazili do grupnih faza Lige Evrope i oba puta prolazili grupu. Prošle godine u konkurenciji Hofenhajma, Genta i Libereca, a ove Brage, Mitjilanda i Ludogoreca. Milan je prošle godine imao više sreće posle dva remija na Marakani (2:2) i San Siru (1:1) i zaustavio je crveno-bele u šesnaestini finala. Ove sezone, četa Dejana Stankovića stigla je do osmine finala direktno i tamo ima priliku da ispiše nove stranice istorije Crvene zvezde.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
