Vest da je Ilon Mask za 41 milijardu evra kupio društvenu mrežu Tviter dobrano je prodrmala svet. To naravno nije prošlo nezapaženo u svetu sporta, konkretno fudbala, jer je ovaj južnoafričko-američki preduzetnik mogao za taj novac da kupi koji god bi klub poželeo na planeti.
Ilon Mask je za potrošeni novac mogao da kupi čak 15 najboljih fudbalskih klubova na svetu! Neverovatan podatak, zar ne?! Izvor za ovu računicu je specijalizovani portal "Forbes".
Da je hteo, a nije, Ilon Mask mogao je da postane vlasnik Barselone, Reala, Bajerna, Mančester junajteda, Liverpula, Mančester sitija, Čelsija, Arsenala, PSŽ, Totenhema, Juventusa, Dortmunda, Atletika, Intera, Evertona... Ukupno, ovih 15 klubova vrede 40.630.000.000 evra, što je za 370.000.000 evra manje od sume koju je Mask izdvojio za vlasništvo nad tviterom.
Mogao je Ilon Mask da kupi i sve klubove Premijer lige, ili La Lige, ili Serije A... I tako napravi jednake uslove za sve klubove u fudbalskim šampionatima, poput nekih šampionata u motociklizmu, pa bi do izražaja, bez uticaja novca, jer bi ga svi imali jednako, na rezultat uticale menadžerske sposobnosti, skauting i trenersko umeće. Ali, sadašnje vreme diktira neke druge postulate.
Možemo da zamislimo šta bi se desilo da Ilon Mask, makar manji deo novca koji ima uloži u srpski fudbal, u neki od naših klubova. Ali, njega nikada u životu nije interesovala "najvažnija sporedna stvar na svetu". Rođen je 28. juna 1971. godine u Pretoriji u Južnoafričkoj Republici. Imao je samo devet godina kada su mu se razveli roditelji i njemu je dopalo da ostane da živi sa ocem.
Kasnije će priznati da mu je život sa ocem doneo samo traume i stresove. kada je odrastao prekinuo je sve odnose sa njim, nazvao je oca "užasnim ljudskim bićem". Pošto je bio zlostavljan i maltretiran od oca, povlačio se u sebe, a sreću pronalazio u računarima. Nije se družio sa drugom decom, a kamoli ganjao loptu ispred zgrade sa društvom iz kraja. Najbolji prijatelj bio mu je "Komodor VIC-20". Jednom prilikom završio je u bolnici, pošto ga je grupa dečaka bacila niz stepenice, a potom tukla dok nije izgubio svest.
Kao dečak je oboleo, dobio je Aspergerov sindrom, koji je, kako je kasnije priznao za njega bio "dar", jer ga je naterao da po ceo dan bude na računarima. Samostalno je naučio programiranje sa deset godina, a do 12. prodao je video-igru, koju je nazvao "Blastar", magazinu "PC and Office Technology" za oko 500 američkih dolara. U detinjstvu je čitao ciklus knjiga Ajzaka Asimova "Zadužbina", iz kojih je izvukao poruku da „treba pokušati preduzeti niz akcija koje bi mogle produžiti civilizaciju, smanjiti mogućnost dolaska mračnog doba i smanjiti dužinu trajanja mračnog doba ako ono postoji”.
Osnovnu i srednju školu završio je u Pretoriji, a fakultet u Kanadi i SAD, na univerzitetima Ontario i Pensilvanija. Preselio se u Kaliforniju 1995. godine i tamo počeo doktorsku disertaciju iz oblasti primenjene fizike i nauke o materijalima na Univerzitetu Stanford koju je napustio dva dana kasnije da bi otpočeo svoju preduzetničku karijeru iz oblasti interneta, održivih energija i svemira.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
