Jedan od najvećih fudbalskih uspeha u nekadašnjoj zajedničkoj Jugoslaviji bilo je osvajanje Svetskog prvenstva za omladince u Čileu 1987. godine.
Momci do 20 godina činili su izuzetno talentovanu generaciju, a da mogu do svetskog zlata pokazali su u četvrtfinalu kada su golovima Predraga Mijatovića i Roberta Prosinečkog savladali Brazil sa 2:1.
Posle te utakmice Zvonimir Boban i Igor Štimac su pozvani da izađu sa dve čileanske manekenke.
"Bili smo momci koji su uživali u životu. Očekivali smo da će nam selektor dozvoliti da izađemo na piće s tim prekrasnim devojkama, ali kada je odgovor bio negativan, bilo je to teško prihvatiti. Rekao sam Bobanu: ‘Ja idem. On je rekao: ‘Idem i ja s tobom'“, kazao je Igor Štimac uz osmeh i nastavio:
"Kada je selektor saznao, rekao nam je da idemo kući. A u polufinalu nas je čekala Istočna Nemačka predvođena kapitenom Matijasom Zamerom. Nikome ne bi koristilo da nas je poslao kući. Ekipa je stala uz nas. Rekli su selektoru: ‘Ako oni idu kući, idemo i mi.’ Morao je da popusti“, objasnio je Štimac situaciju sa selektorom Mirkom Jozićem.
Upravo je Štimac bio strelac vodećeg gola za Jugoslaviju protiv Istočne Nemačke, a pobedu od 2:1 doneo je Davor Šuker.
Na kraju je u finalu pobeđena i Zapadna Nemačka posle boljeg izvođenja jedanesteraca. U regularnom toku je bilo 1:1, a strelac je bio Boban.
Štimac je siguran da je ta epizoda ojačala timski duh.
"Imali smo prijateljstvo, odanost i poštovanje. Divili smo se jedan drugome i nikada nismo bili ljubomorni, čak i s tako velikim egom i herojima u ekipi“, zaključio je Igor Štimac.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
