SUROVA SUDBINA LEGENDE SRPSKOG FUDBALA: Nesreća mu je iz korena promenila život, a DEJO SAVIĆEVIĆ je hteo da ga sabotira u Tokiju

Zvonko Milojević jedan je od najpoštovanijih fudbalera Crvene zvezde. Zbog svega što je uradio za klub, ali i zbog sudbine koja se poigrača sa njegovim životom.

Teška saobraćajna nesreća koja se desila 15. novembra 2007. godine iz korena je promenila njegov život. Zvonko Milojević doživeo je nesreću na auto-putu kod nemačkog grada Ahena, dok je sa ocem fudbalera Groningena Gorana Lovrea putovao iz Belgije ka Srbiji.

Saobraćajka se dogodila kada je na Milojevićev Audi A6 naleteo kamion i gurnuo ga na šleper koji se nalazio ispred. Lovreov otac je prošao sa lakšim povredama, dok je Milojević zadobio prelom baze lobanje, krvarenje u mozgu, prelom donjih ekstremiteta i prelom kičme. Bio je 12 dana u komi i nekoliko puta operisan.

- Vraćao sam se novembra 2007. iz Belgije za Beograd. Na auto-putu kroz Nemačku promašio sam skretanje za Keln. Usporio sam kako bih nakratko video kako da se vratim na pravi put. A onda... Sve je to bilo u trenutku. Prvo su jaka svetla nekog kamiona obasjala moj automobil, a onda se čuo ogroman prasak. Nastao je mrak, tišina... Sve je stalo. Vatrogascima je trebalo tri sata da izvuku Milana Lovrea, oca fudbalera Gorana, i mene. Njemu tada, hvala bogu, nije bilo ništa - prisetio se Zvonko Milojević i nastavio:

- Doživeo sam kliničku smrt, lekari su se borili za moj život, svi organi su mi otkazali, počev od pluća, preko bubrega, do mozga. Probudio sam se posle dvanaest dana iz kome. Spaslo me je to, posle su mi rekli, što sam imao jako srce. Nisam pio, nisam pušio. Eto, i to je jedna od mojih poruka, naročito mladima, to da se ne prepuštaju olako porocima. Čovek jednostavno ne zna šta može sve da mu se dogodi i koliko je dobro ukoliko ne prkosi sudbini.

Veliku pomoć u organizaciji lečenja i transporta pružili su kumovi Zvonka Milojevića fudbalski treneri Dejan Stanković i Aleksandar Janković.

- Kolege iz Belgije došle su odmah posle nesreće u bolnicu u Ahen da me posete. Često su me obilazili, tražili su od lekara u Nemačkoj najbolji mogući tretman i najbolju terapiju za mene, uz reči da će oni kao klub snositi sve troškove. Međutim... Neko je bio brži. Sve bolničke troškove, negu i ostalo platio je moj dobri kum Dejan Stanković. Igrao je tada u Italiji i, kad god je mogao, dolazio je da me obiđe i da mi na rastanku kaže: "Labude, samo se ti bori!" Ove njegove reči i danas ne zaboravljam. Mnogo mi pomaže i Aleksandar Janković, kao i moj šurak Milan Đukić iz Australije. Zvezda me nikad nije odbila, uvek je pomagala, i kad je imala i kad nije - istakao je Milojević.

Valja podsetiti da je Zvonko Milojević dete Crvene zvezde. Rođen je 30. avgusta 1971. u Jagodini. Ljubav prema fudbalu usadio mu je otac Radovan koji je bio u mladosti veoma talentovan.

Sa 15 godina snimili su ga treneri iz omladinske škole Crvene zvezde, došli u selo Voljavča gde je živeo i objasnili njegovom ocu i majci da žele da ga vode u Beograd. Otac kojem Zvonkov deda nije dozvolio da napravi fudbalsku karijeru, nije želeo da sputava sina. Spakovao je naslednika i poslao ga na Marakanu. Uslov je bio da ne popusti u školi.

Za prvi tim Crvene zvezde Zvonko Milojević debitovao je sa 17 godina i to u revanš meču UEFA kupa, na meču Keln - Crvena zvezda (3:0). Ostaće upamćen i po tome što je branio u verovatno najznačajnijem meču srpskog klupskog fudbala, Crvena zvezda - Kolo Kolo (3:0), za titulu klupskog prvaka sveta 1991. godine u Tokiju.

Jedna interesantna prića vezana je baš za to finale u Tokiju 8. decembra 1991, a tiče se Dejana Savićevića. Nju je u isposvesti za Kurir otkrio Zvonko Milojević.

- Dejan Savićević, koji je tada bio kapiten, zahtevao je od trenera Vladice Popovića da u Tokiju na golu bude Dragoje Leković, koji je došao iz Crne Gore, a ne ja. Ovaj mu je odgovorio: "Dejo, ti si zvezda ovog tima, ali ja sam trener i ja odlučujem ko će biti u sastavu." Veliki Vladica je to tako radio, iskreno i pošteno. Onda je Dejo rekao treneru da će on, ukoliko na golu ne bude Leković, namerno dobiti crveni karton. Obećanje je i ispunio. Ostali smo s desetoricom na terenu. U tom trenutku vodili smo sa 1:0, sa igračem manje postigli smo još dva gola i zasluženo postali klupski šampioni sveta - prisetio se Zvonko Milojević.

Dok je branio za Crvenu zvezdu dobio je ponude iz Anderlehta i Porta. Zbog problema sa papirima i dozvolama, odlučio se za Belgiju. U Anderlehtu je bio od 1997. do 2003. kada prelazi u Lokeren. Nakon 21 godine igračke karijere, u julu 2007. odlučio je da završi karijeru. Tokom karijere, Zvonko je čak četiri puta operisao kolena.

Jednom prikom priznao je da su mu dve najdraže utakmice, meč protiv Mančester junajteda 1991. (duel osvajača kupa UEFA i osvajača Kupa šampiona) i to na Old Trafordu i utakmica protiv Barselone na Nou Kampu. U oba duela, Zvonko Milojević je odbranio penal.

Za reprezentaciju naše zemlje Zvonko Milojević odigrao je 10 utakmica. Debitovao je 4. februara 1995. protiv Južne Koreje (1:0) na Karlsberg kupu u Hongkongu, a poslednji put na golu je stajao 7. februara 1997. protiv Hongkonga (3:1), takođe u Karlsberg kupu.

Kurir sport