Mnogi su ga prerano otpisali, tvrdili su da je njegovo vreme davno prošlo, ali on je u sredu na "San Siru" pokazao da još uvek nije za "staro gvožđe", potvrdio da je "klasa večna" i da još uvek poseduje nestvarnu magiju u nogama.
Inter je zadao brutalan udarac gradskom rivalu Milanu u prvom meču polufinala Lige šampiona. Slavili su "Neroazuri" rezultatom 2:0 i tako stekli ogromnu prednost pred revanš, a apsolutni heroj ovog veličanstvenog trijumfa bio je "zaboravljeni" as Henrik Mihtarijan.
Ovaj 34-godišnji fudbalski virtuoz potsetio je na svoje najbolje dane i održao čas fudbala na "San Siru".
Proteklih godina nije dobijao puno prostora, konstantno je bio u drugom planu. Mnogo razloga uticalo je na to - povrede, kriza u igri, potrebe za rotacijom i mnoge druge stvari. Ali on se nije predavao, strpljivo je čekao svoju priliku da ponovo zablista u punom sjaju i dočekao je.
Jednostavno, popularni Miki nije čovek koji lako odustaje. Njegova životna priča naučila ga je da se suočava sa izazovima i adaptira na sve moguće sitacije.
Mihtarijan je rođen 1989. godine u Jerevanu. Međutim, kada je imao samo nekoliko meseci njegova porodica je zbog progona lokalnih kriminalaca bila prinuđena da napusti Jermeniju. Situacija u zemlji bila je katastrofalna, kriminalci su maltretirali i reketirali običan narod i njegovi roditelji rešili su da svoju decu odgajaju na nekom boljem mestu za život. Preselili su se u Francusku, gde je Mikijev otac, koji je bio profesionalni fudbaler, igrao za francuskog drugoligaša ASOA Valons.
"Kada sam imao 4 godine, uvek bih plakao kada bi moj otac odlazio na treninge. Svako jutro bih rekao: 'Tata, povedi me sa sobom.' U tim godinama nisam baš mario za fudbal, samo sam želeo da budem sa ocem", rekao je jednom prilikom Miki.
Nažalost, kada je imao sedam godina Herik je ostao bez svog idola i uzora u životu. Njegov otac Hamlet Mihtarijan preminuo je u 33. godini života od tumora na mozgu.
"Moje vreme sa ocem bilo je veoma značajno, ali i vrlo kratko. kada sam imao šest godina, moji roditelji su mi rekli da se selimo u Jermeniju. Nisam shvatao šta se događa. Moj otac je prestao da igra fudbal i stalno je bio kod kuće. Nisam znao da ima tumor na mozgu. Sve se dogodilo veoma brzo. Posle godinu dana je otišao", otkrio je svojevremeno Miki.
Prerana smrt oca obeležila je njegov život. Rešio je da krene njegovim stopama i postane profesionalni fudbaler.
"Imao sam puno njegovi kaseta sa utakmica, gledao bih ih često da bi ga se prisetio. Dva, tri pta nedeljno gledao bih njegove utakmice i to me je radovalo, pogotovo kada ga kamera prikaže kako slavi gol i grli se sa sigračima. Na tim kasetama moj otac je živeo".
Ubrzo je shvatio da je fudbal njegov život i odlučio je da se maksimalno posveti treninzima. Kada je imao 13 godina sa nekolicinom sunarodnika otišao je u brazilski Sao Paulo i tamo proveo nekoliko meseci na usavršavanju. Boravak u Brazilu je bio izuzetno koristan. Tehnički je odudarao do svojih vršnjaka u Jermeniji i brojni klubovi ubrzo su prepoznali neverovatan potencijal koji poseduje. Iz Pjunika je prešao u Metalurg iz Donjecka 2009. godine, a samo godinu dana kasnije završio je u velikom Šahtjoru.
Govorili su mu da će teško uspeti da izbori mesto pored brojnih Brazilaca u timu.
"Ništa nisam rekao, samo sam se nasmejao, jer sam znao da sam u fudbalskom smislu jednim delom Brazilac", rekao je Miki.
U sezoni 2013. oborio je rekord po broju postignutih golova u ukrajinskom prvenstvu i izborio prvi veliki transfer u karijeri - prešao je u Borusiju iz Dortmunda.
Prva sezona pod Kolopom bila je solidna, ali naredna je bila katastrofalna. Borusija je igrala očajno u jednom momentu bila je čak i u zoni ispadanja, a Miki nije bio na svom prepoznatljivom nivou.
"Pošto sam doveden za veliki novac, pritisak je bio ogroman. Osećao sam se loše zbog silnih poraza i činjenice da ne postižem golove i ne asistiram".
Dolaskom Tomasa Tuhela sve se promenilo.
"Mnogo mi je značilo kada mi je Tomas prišao i rekao: 'Miki, bićeš sjajan opet. Želim da izvučem najbolje iz tebe'. Jer posle te loše sezone sam počeo da mumnjam u svoju sposobnost igranja na visokom nivou", otkrio je Mihtarijan.
Usledila je sjajna sezona, nakon koje je i stigao poziv velikog Mančester junajteda.
"Nikada neću zaboraviti taj trenutak... Kada sam prvi put obukao dres Junajteda osećao sam se presrećno, bio sam ponosan na sve što sam postigao u svojoj karijeri. Da je otac mogao da me gleda na Old Trafordu, bio bi jako ponosan na mene", rekao je svojevremeno Mihtarijan.
Nažalost Premijer liga mu nije najbolje legla. Nakon dve blede sezone u Junajtedu, preselio se u Arsenal, koji ga je posle godinu dana posledio na pozajmicu u Romu. Na 22 utakmice potigao je devet golova i rimski klub rešio je da ga zadrži. Posle dve dobre sezone u Romi, za mnoge potpuno neočekivano, usledila je selidba u Inter iz Milana.
Mnogi su se pitali zašto "Neroazuri" daju dvogodišnji ugovor 34-godišnjem igraču koji već dugo nije ono što je nekada bio, a Miki je u sredu rešio da im da odgovor na to pitanje. Pokazao je kalsu i doveo svoj tim na korak od plasmana u veliko finale Lige šampiona.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
