Pre 24 godine svet fudbala je potresla tužna vest.
Mirko Šarić, 21. godišnji fudbaler poreklom iz Hrvatske, digao je ruku na sebe.
Mirko i njegov brat Martin odrasli su u Argentini i nastupali su pod zastavom ove zemlje.
Mirko se kao dečak priključio podmlatku San Lorenca, te je kasnije bio prepoznat kao veliki talenat i ubrzo je, te 1996. godine zaigrao za prvi tim argentinskog velikana.
Karijera mu je išla munjevito uzlaznom putanjom, a kruna svega toga je bio poziv za mladu reprezentaciju Argentine za koju je odigrao sedam mečeva i postigao dva gola.
Ipak, u decembru 1999. godine, Šarić je zaradio povredu ligamenata levog kolena i od tog momenta njegov svet počinje da se ruši.
Jedini momenat radosti dogodio mu se na privatnom planu, kada mu je devojka, sa kojom se zabavljao, rekla da je trudna i da će mu roditi dete. Bio je neizmerno srećan, pa ni saobraćajna nesreća, propali transfer u Real Madrid i povreda nisu mogli da mu oduzmu osmeh.
Njegova majka Ivana ipak je želela da se preko DNK testa proveri da li je dete njegovo, jer se devojka, kada Mirko nije bio tu, družila sa nekim drugim momcima i izlazila u provod.
Sumnju je potvrdio i njegov brat Martin.
- Zabavljali su se skoro godinu dana. Izlazio sam u grad i viđao sam je sa drugim momcima. Pričao sam sa Mirkom o tome, mnogo smo se svađali. Razumeo sam da je zaljubljen, ali kao brat sam morao da mu kažem istinu, iako je bolelo. Svakako, on je sumnjao takođe, jer se vratio iz Japana gde je igrao za mladu selekciju Argentine, a datumi se nisu poklapali. Kada je "padalo" začeće, on je tada bio u Japanu - rekao je Martin.
Mirko je odradio test zajedno sa bebom i devojkom i ispostavilo se da dete nije njegovo. Usledili su meseci ludila i razgovora, kao i totalne depresije.
On je sa svojim roditeljima otišao kod oca od devojke i izgovorio prvo što mu je bilo u glavi.
- Znate da ja neću prihvatiti to dete jer nije moje - kazao je Mirko.
Sa druge strane je dobio totalno neočekivan odgovor.
- Znaš, Mirko, mora da si pogrešio negde - bio je krata devojčin otac.
Nakon toga, otišli su kući i nikada više nisu imali kontakt sa tom devojkom ili sa njenom porodicom.
Mladi fudbaler nije mogao da preboli šta mu se dogodilo i nastavi dalje da živi. Nisu pomagali ni saveti, ni ljubav porodice, a ni razgovor sa glavnim trenerom San Lorenca, legendarnim Oskarom Ruđerijem koji mu je preporučio psihijatra.
Jedne noći su ga zatekli u sobi. Nije davao znake života. Presudio je sebi tako što se obesio.
Ugašen je jedan mladi život i potencijalna velika karijera.
Kobni 4. april 2000. godine zapamćen je u San Lorencu kao dan gde je zbog tuge jedan golgeter rešio da digne ruku na sebe.
"Jedan od problema koje je moj brat uvek imao bio je taj što nije mogao da razume da postoje ljudi koji namerno povređuju druge ne razmišljajući o posledicama. On zapravo nije mogao da razume zlo", rekao je Martin u jednom intervjuu.
Kurir sport / Ž.S.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
