DUŠAN KERKEZ OTVORIO DUŠU: Siguran sam da ću voditi evropske utakmice, dokle god su ova pravila - menjaće nas kao čarape

Bravo osveženje doživela je srpska trenerska scena kada se početkom leta 2022. godine na kapijama stadiona na Banovom brdu pojavio Dušan Kerkez.

Čekajući debi na međunarodnoj smotri Brđani su domaće prvenstvo započeli sa dva trijumfa i remijem, a umesto nagrade i podrške pred premijeru na Starom kontinentu – Dušanu je uručen otkaz. Tiho je napustio Beograd, bez ikakve fame i samo nekoliko dana kasnije započeo novu epizodu u Bugarskoj, gde je preuzeo Botev iz Plovdiva. Ekipu je zateko u donjem domu tabele, a danas je istu doveo nadomak plej-ofa.

“U momentu kada smo stigli bilo je najvažnije da stabilizujemo tim. Smatram da smo uspeli u toj nameri. Na granici smo ulaska u plej-of, ali ne zavisi sve od nas. Rivali sa kojima imamo identičan broj bodova izborili su bolji međusobni skor tokom takmičenja, pa osim naših trijumfa, neophodni su i njihovi “kiksevi”. U Bugarskoj postoji veoma specifičan sistem takmičenja. Najboljih šest ide u plej-of, dok šansu za izlazak u Evropu imaju i timovi od 7. do 10. mesta. Ko završi kao sedmoplasirani, u utakmici koja direktno odlučuje o imenu evropskog predstavnika Bugarske, sastaje se sa četvrtoplasiranim timom. Na nama je da nastavimo u istom ritmu, što bolje se predstavimo i pokušamo da napravimo tako krupan iskorak koji se dugo čeka”, kazao je na startu intervjua za Meridian sport Dušan Kerkez.

Paralelu između srpskog i bugarskog fudbala nije teško povući, makar iz Kerkezovog ugla. “Izborna trka” je već u prvom kruga pripala sličnostima, dok su razlike jedva prešle “cenzus”.

“Mnogo sličnosti! Ne vidim neke značajne razlike. Ludogorec je ovde poput Crvene zvezde u Srbiji, dok CSKA predstavlja Partizan. Stadioni i uslovi za igru su vrlo slični. Ovde ima samo više stranaca. Bugarska je član EU, pa je onda mogućnost dovođenja inostranih pojačanja uvek otvorena. Imamo nekoliko kvalitetnih domaćih igrača u sastavu, ali od kada sam stigao na klupu Boteva trudim se da im pružim šansu. U Srbiji više igraju mladi, ali smatram da je za to najviše zaslužno pravilo o bonusima. Pitanje je šta bi bilo da nema tog pravila. Uvek sam bio za to da kada dovodite stranca on mora da pravi razliku, da bude bolji od onoga što već imate na raspolaganju. Nepotrebno je da dođe i samo zauzima mestu nekom domaćem fudbaleru. Ne možeš da pogodiš 10 od 10 pojačanja, ali važno je potruditi se da procenti uspešnosti budu što veći. Igrači iz omladinskih pogona bi trebalo da budu osnova svakog kluba, ali vremena se menjaju. Fudbal je postao biznis, sve zavisi od toga kakva je klupska strategija”.

Na svojoj koži osetio je Dušan čari epidemije za koju srpski fudbal još uvek nema lek – neprestane trenerske vrteške.

“To je veoma kompleksna tema. Dokazano je da to loša strategija. Procentualno je zanemarljivo ostvarenje uspeha kluba koji redovno menja stručni štab. Kao treneri, svi smo znali čime želimo da se bavimo. U potpunosti smo svesni da smo na “vetrometini”. To je problem klubova, njihovih uprava tačnije. Neophodno je da steknu svest o tome da je za svaki rezultat potrebno vreme. To je složen proces. Potrebna je istrajnost. Dešava se da nekada promene urode plodom, ali mnogo ređe u odnosu na suprotan scenario. Botev je godinama unazad lošije pozicionaran na tabeli, a zaslužuje daleko više. Mnogo trenera se izmenilo tokom dve minule godine i tim se zadovoljio 10. pozicijom. Osim Ludogoreca, niko nema ovakvu trening bazu i navijače kao što ima Botev”, kazao je 47-godišnji stručnjak, a potom poentirao:

“Dokle god postoji pravilo da trener može da promeni najviše dva kluba u jednoj sezoni, a klub može da dovede koliko god poželi trenera, menjaće nas kao čarape. Ne vidim kako će biti bolje”.

Prilično nejasno, uprkos očekivanjima čitave sportske javnosti, na Banovom brdu odlučili su da se početkom sezone raziđu sa Kerkezom. Učinak Čukaričkog na evropskoj sceni, nagli pad na superligaškoj tabeli, ali i četiri šefa stručnog stafa u jednoj takmičarskoj godini, pokazatelji su da takav potez Brđanima nije doneo ništa dobro.

“Da li je moglo bolje ili ne to će vreme pokazati. Ne bih voleo da komentarišem taj period… Čuki želim da ostvari sve svoje ciljeve. Svako ide dalje svojim putem. Fudbal je mnogo složena igra. Mnogo ljudi odlučuje i od mnogo ljudi zavisi ishod. Potrebno je da svako radi svoj posao najbolje što može, a to je jedini recept za uspeh. Nije reč o tenisu, gde sam odlučuješ, već o ekipnom radu, kako na terenu tako i van njega”.

Odveo je Kerkez Čukarički u toliko željenu Evropu, a onda je vođstvo mečeva sa gigantima poput Fiorentine “morao” da prepusti nasledniku.

“Žal postoji… Teško je. Radiš nešto toliko dugo i naporno, dođeš do cilja i onda kraj. Nema mnogo prostora za tugu. Siguran sam da ću u budućnosti voditi evropske utakmice. Smatram da mene tek očekuju bitke i da imam dosta vremena za napredak, naravno Bože zdravlja. Najlakše je nervirati se, ali ne želim da trošim vreme na takve stvari. Iz toga mogu da se izvuku pouke. Čukaričkom želim sve najbolje, kao što sam već rekao. Važno mi je da sam ostavio neki trag. Prethodno sam to uradio na Kipru. Iz redova mog bivšeg kluba, AEL-a, zovu me da se vratim. Nude mi dugogodišnju saradnju. Volim taj klub, cenih ih sve, ali sada bih želeo da pravim neki iskorak”.

Minule sezone TSC-u i Čukaričkom pošla je za “nogom” izvedba najtežeg fudbalskog zadatka u našoj zemlji. Beogradski večiti rivali su razdvojeni na tabeli. Crvena zvezda je upisala još jednu titulu, a Partizan je tom prilikom završio godinu kao četvrtoplasirani sastav.

“Veoma dobra stvar za srpski fudbal je što se pojavio klub kao što je TSC. Vojvodina se vratila u vrh takođe. Drago mi je što smo prošle godine zajedno “odvojili večite”. Raduje mi i ovakva sezone kragujevačkog Radničkog. Više timova se bori za Evropu i to ligu čini boljom. Još uvek nije slučaj, ali nadam se da će u budućnosti i više klubova biti u mogućnosti da se uključi u šampionsku trku”.

Trenutno stanje na tabeli ukazuje da je Zvezda nadomak još jednog u nizu trofeja, a Kerkez je imao samo reči hvale za trenera dva najbolja tima – Vladana Milojevića i Igora Duljaja.

“Čestitao bih Igoru Duljaju na radu. Fascinantno je kako se nosi sa problemima. Teško je kada znaš da su šanse male. Čitao sam njegovu izjavu da nikada i nije obećao titulu. Razumem ga. Ne možete protiv lošeg stanja u klubu. Crvena zvezda je u velikoj prednosti i mislim da će gotovo sigurno osvojiti titulu. Budžet jeste na strani Zvezde, ali ne zaboravite koliko je doprineo dolazak Vladana Milojevića. Tim je mnogo napredovao od kada se Miloje vratio i čestitam im na uspešnim rezultatima. Bitka za titulu je mnogo zanimljivija nego prošle sezone”.

U skromnom maniru, bez teških reči, napustio je Dušan srpski fudbal, ali nikada nije isključio mogućnost o povratku.

“Zašto da ne? Ja sam uvek otvoren. Bilo mi je lepo. Sve zavisi od kluba, od projekta. Finansije su važne, ali ih nikada nisam stavljao u prvi plan. Uvek gledam ceo projekat i organizaciju kluba, to mi je najvažnije. Nikada nisam želeo da potpišem tek da bih potpisao. Videćemo kako će se odvijati situacija. Ugovor mi ističe na leto, mnogo toga će zavisiti i od rezultata do kraja sezone”.

Najpre kao igrač, a potom i trener, dubok trag ostavio je srpski strateg na Kipru. Tamošnjem nacionalnom timu godinama unazad ne polazi za rukom da napravi iskorak, a već se polemisalo o želji Kiprana da u budućnosti upravo Kerkez preuzme kormilo reprezentacije.

“Još uvek ne razmišljam o tome. Ispunjava me rad u klubu. Prijaju mi svakodnevne obaveze i želim tome da se posvetim. Negujem mišljenje da je selektorska funkcija prvenstveno namenjena stručnjacima sa mnogo iskustvo. Ima vremena za takve poduhvate”, zaključio je Dušan Kerkez u razgovoru za Meridian sport.

Kurir sport / Meridian sport

Bonus video: