Mirno ko u snu.Šetajući Zagrebom jedan Srbin može da primeti veliku ljubaznost običnog sveta na ulici kod svakog rešavanja nedoumice u orijentaciji po gradu. Zajedljivo oko uočiće i kod njih raspale češke tramvaje, mada nam se stalno serviraju slike na TV s lepim šinskim vozilima, kod nas poznatim i po šoferšajbni u obliku slova U.Dok obilazite prestoničke ulice, iznenadi vas saznanje o tome da su najbolji srpski fudbaleri bili u hotelu „Šeraton“, svega 50 metara odvojeni od glavnog sedišta Bed blu bojsa u Draškovićevoj ulici. Veliki zastori na ogromnim prozorima „udruge“ nisu skrivali svetlo i aktivnost u prostoriji, ali se nešto više od toga nije moglo videti od zloglasnih BBB-ovaca, tako da su pravi sagovornici o fudbalu, životu i svemu drugom bili na nekim drugim mestima u Zagrebu.- Kaj je, dečki, došli ste iz Srbije, malo na tekmu? Kako vam prolaze dani? Lijepo, nije bilo problema? Ma, nećete ih doživjeti - priča jedan sredovečni Zagrepčanin, taksista po zanimanju.- E, druga je stvar da ste u Splitu. Kak’ bih vam rek’o... Oni su tamo dolje malo primitivni. Je.eš ti njihov život kad im je glavno zezanje to da odguraju u more auto zagrebačkih registracija zato što se igra utakmica s Dinamom. Pa, mene nogomet ne zanima uopće već deceniju i više. Dinamo i Hajduk su mi toliko ogadili nogomet da zbog njih samo bacim malo oko na tekmu Real - Barsa. A znam da ni kod vas nije ništa bolje.
Bliski susret sa ustašomStrogi zakon o zabrani pušenja izbacio je uživaoce duvana iz svih zatvorenih javnih prostorija, uključujući kafiće i restorane. Dok su dvojica beogradskih novinara uzimali poslednje dimove, startovao ih je pripiti ili drogirani mladić s ponudom da ih odvede svojoj kući.- Ha-ha-ha, naletjeli ste na najvećeg i jedinog ustašu u kraju. Imao je devet mjeseci kad se rat završio, ali je sve strahote dobro upamtio - ironično je pričao konobar koji je gledao šta se dešava ispred restorana i bio je spreman svakog trenutka da najvećeg ustašu u Kranjčevićevoj udalji od novinara.
