MILICA IZ BEOGRADA SPASLA ŽIVOT ĐANIJU INFANTINU! Tražio je više od 20 godina, a nikad je nije sreo - Srpkinja je učinila gest vredan divljenja

Predsednik FIFA Đani Infantino od početka Mundijala u Meksiku, Kanadi i SAD nalazi se u žiži svetske javnosti.

Đani i Srbi  

Đani Infantino je zbog Džerija Baloguna, a pre toga i zbog izmišljenih pauza za osveženje fudbalera tokom poluvremena, kao i činjenice da se Svetsko prvenstvo razvodnilo na 48 reprezentacija učesnika, nalazio na meti kritika. Mnogo je bivših fudbalera i priznatih ljudi iz sveta sporta koji argumentuju da se fudbal toliko iskvario i iskomercijalizovao, da je prosto negledljiv.

Međutim, Đani Infantino, prvi čovek FIFA, svoj život duguje Srbima. Tačnije jednoj Srpkinji. To je jedna od najfascinantnijih i najemotivnijih priča u modernoj istoriji sporta. Ona se bazira na retkom medicinskom fenomenu i neverovatnoj ljudskoj humanosti.

Retka krva grupa  

Glavni akteri ove priče su Đani Infantino, rođen u Švajcarskoj 1970. godine, i Milica Mučalica, Beograđanka koja je posedovala jednu od najređih krvnih grupa na planeti.

Kada je Đani Infantino rođen 23. marta 1970. godine u mestu Brig u Švajcarskoj, lekari su odmah uočili da novorođenče ima teži oblik novorođenačke žutice i ozbiljne komplikacije sa sastavom krvi. Život mu je visio o koncu, a jedini spas bila je hitna i potpuna transfuzija krvi. Međutim, pojavio se ogroman problem, maleni Đani je imao izuzetno retku krvnu grupu.

Radilo se o fenotipu poznatom kao Rh-null (rezus nula), ili onome što lekari u svetu nazivaju "Zlatna krv" (Golden Blood). Ljudi sa ovom krvnom grupom nemaju nijedan od 61 očekivanog Rh antigena u krvi. U tom trenutku na celoj planeti je bilo registrovano manje od 20 ljudi sa ovom krvnom grupom (danas ih je oko 43 u celom svetu).

Potraga za dragocenom krvi  

Švajcarski lekari su pokrenuli hitan međunarodni alarm preko Registra retkih krvnih grupa. Poziv je stigao i do Beograda, do doktora Budimira Dinića, koji je znao da u glavnom gradu Jugoslavije živi žena koja može da pomogne. To je bila Milica Mučalica. Uprkos tome što je samo nekoliko meseci ranije imala tešku operaciju (tumor materice) i sama bila krhkog zdravlja, Milica nije oklevala. Odmah je otišla i donirala 350 mililitara svoje dragocene krvi.

Krv je hitno, specijalnim avionom, transportovana iz Beograda za Cirih, a deo hitnih zaliha u isto vreme stigao je i iz Londona (zbog čega je Infantino kasnije u šali govorio da "ima i engleske i jugoslovenske krvi"). Transfuzija je prošla uspešno i beba je preživela.

Đani Infantino je odrastao znajući za ovu priču. Kada je odrastao i počeo da gradi uspešnu karijeru u fudbalskoj administraciji (prvo u UEFA, a potom u FIFA), godinama je pokušavao da uđe u trag ženi iz Srbije koja mu je podarila novi život. Potraga je trajala više od dve decenije, ali je na kraju uspeo da stupi u kontakt sa Milicom.

Ništa od upoznavanja  

Razgovarali su telefonom, a Milica je medijima kasnije prenela da je razgovor bio izuzetno emotivan i prijatan. Đani joj se od srca zahvalio na svemu što je učinila za njega kada je bio bespomoćna beba i raspitivao se za njeno zdravlje.

Iako su postojali planovi i obostrana želja da se lično sretnu u Švajcarskoj ili Beogradu, sudbina je htela da se pre njene smrti nikada ne sretnu uživo. Milica je godinama radila u organizaciji "Jugoslavija publik" i ponosila se time što je njen humani gest iz 1970. godine, ne znajući to, zauvek promenio istoriju svetskog fudbala.

Sam Infantino je u nekoliko navrata javno isticao ovaj detalj iz svog detinjstva kao podsetnik na to koliko je ljudska solidarnost univerzalna i kako su mu nepoznati ljudi iz drugih država omogućili da danas bude na čelu svetskog fudbala.