U opširnom intervjuu koji je dao za sajt "MVP" Savanović je pričao o celoj košarkaškoj karijeri.
Klupskim i reprezentativnim počecima, uspesima, padovima, a akcenat je stavio na period karijere koji je proveo u Nemačkoj.
"U Minhenu sam proveo dve godine. Nekako smo došli do granica svega, ali ih nismo prešli. Bajern je klub koji sigurno ima želju da postane veliki jednog dana, ali je trenutno miljama daleko. Mnogo stvari nije ni blizu nivoa koji se očekuje. U Nemačkoj je, a pogotovo u Bajernu, košarka daleko od fudbala. Nekolicina ljudi, samoinicijativno, pokušava da napravi nešto i da uzdigne sve to na viši nivo. Ali, same čelnike kluba nije, za sada, previše briga za to."
Govorilo se tada i o nekakvim nesuglasicama sa Svetislavom Pešićem, gde Vas u nekoliko mečeva nije bilo u ekipi. Zvanično ste bili povređeni, ali su išle priče da je došlo do nekakvog sukoba sa trenerom?
"Vidite, ja sam u Bajern otišao samo da bih sarađivao sa našim trenerom. Imao sam sa njim nekakvo iskustvo iz Valensije i na konto toga sam se odlučio za Minhen. Karijev odnos sa igračima i ljudima u klubu je užasan. Neopisivo loš! Konstantno vređanje svih i svuda je postao njegov zaštitni znak. Košarkaška javnost to, manje-više, već zna. Da ću ja biti deo toga i u tolikoj meri?! E, to već nisam znao."
O čemu se tu zapravo radilo?
"U plej-ofu sezone 2014/15 meni je umro otac. Ostao sam da odigram četvrtu utakmicu, koju smo pobedili i posle koje smo izjednačili na 2-2 u seriji. Dva dana pre pete, odlučujuće utakmice finalne serije, otišao sam kući na sahranu. Uspeo sam da se vratim na peti meč, ali sam ga odigrao dosta loše. Nisam postigao nijedan poen. Izgubili smo utakmicu i titulu. Od prvog dana sledeće sezone Pešić mi je stavljao do znanja da ta utakmica nije bila na nivou i da mu se nisam lično izvinio zbog toga što sam odigrao loše. Nekoliko puta tokom sezone je provukao tu priču, a poslednji put početkom plej-ofa prethodne sezone. To je bio i poslednji put da sam zaigrao za njega. Naravno, u javnosti, od sramote, nisu mogli da kažu ništa drugo nego da sam povređen. Kako drugačije objasniti moj odlazak i njegove postupke?! A, sve to zarad njegove lične zaštite. Nikada u životu nisam, a nadam se i da neću, bio toliko povređen kao čovek. Čitava košarkaška javnost me zna kao dobrog, neincidentnog i poštenog momka. Čime je njegovo ponašanje prouzrokovano - ne znam. Moraćete njega da pitate. Meni smeta što se u javnosti konstantno prezentuje jedna priča, a istina je sasvim drugačija. Igranje za Karija je bila moja najgora odluka u karijeri. Ali, svi mi pravimo greške. Ponekad svesno, nekada slučajno, ali život ide dalje."
