Najveće uspehe ostvario je s Varezeom, s kojim je podigao čak pet trofeja Kupa šampiona i tokom 14 godina igranja za klub (1966 1980) osvojio sedam titula prvaka Italije.
"Igrao sam sa sjajnim saigračima i radio s vrhunskim trenerima poput Aleksandra Nikolića i Sandra Gambe, koji je bio i trener italijanske reprezentacije. Klub je bio savršeno organizovan i za nas je bilo lako da radimo. Bila je to grupa ljudi u kojoj igranje nije bilo posao nego uživanje, svakog dana smo u sali radili jako naporno. Kada vidite rezultat shvatite da je to sve bilo uigrano kao kad naspete gorivo u auto. Nije bilo šansi da ne napravimo uspeh", kaže Menegin.
S Nikolićem, kojeg većina košarkaških stručnjaka na ovim prostorima smatra ocem jugoslovenske košarke, Vareze je u periodu od 1969. do 1973 bio po tri puta prvak Italije i Evrope. Osvojena su i dva Kupa Italije.
"Aca Nikolić je došao kao veliko košarkaško ime sa slavom velikog učitelja, ličnosti i trenera. Naučio nas je kao sjajnu grupu mladih igrača kako da se dokazujemo svakog dana i težimo savršenstvu u igri. Bio je prvi trener koji je tražio fizičku pripremljenost pored tehničkih stvari u igri. Kada biste ušli u dvoranu na njegov trening mogli ste da zaboravite na šale i smeh, morali ste da radite veoma naporno. Bio je vrhunski motivator, kada nas je on trenirao bili smo spremni da igramo i četiri do pet utakmica sedmično da je bilo potrebno.
Naučio me da budem profesionalac tokom treninga i utakmica. Nakon njegovih lekcija postao sam mnogo bolji igrač nego što sam bio", kazao je o popularnom Profesoru Menegin.
I nakon odlaska Nikolića Vareze je dominirao italijanskom i evropskom košarkom. U narednim godinnama osvojio je još dvije titule i igrao šest finala Kupa šampiona (ukupno deset uzastopno). Menegin smatra da su takva dostignuća danas neponovljiva.
"Radi se o jednom od najboljih evropskih timova svih vremena, samo je Real Madrid uspevao da postigne takve uspehe. Možete pobediti jednom, ali je to teško ponoviti dva ili tri puta. Danas je nemoguće da igrate deset uzastopnih finala. Tokom godina mnogo je timova napredovalo u Španiji, Grčkoj, Rusiji, Izraelu i konkurencija je danas mnogo veća nego nekada. Sada imamo osam do deset timova koji mogu da osvoje Evroligu, takmičenje je veoma jako", smatra Menegin.
Nakon igranja u Varezeu otišao je u Olimpiju iz Milana (današnji Armani), gde je igrao u periodu od 1980. do 1990. godine. U tom periodu osvojio je dve titule šampiona Evrope i pet domaćih prvenstava. Naredna stanica bio je Stefanel, u kojem je sa četrdeset godina igrao protiv svog sina Andree, koji je počinjao karijeru.
"U trenutku kada sam ga vidio kako izlazi na teren osećao sam se veoma staro. Rekao sam sebi: Dino, možda je vreme da završiš s košarkom." Bio sam veoma ponosan gledati ga u prvom timu s tako malo godina kako šutira i skače po terenu", kaže centar, koji je završio karijeru 1994. sa 44 godine.
Osnovni razlog što Menegin nije bio uspešniji sa nacionalnim timom bila je reprezentacija Jugoslavije, koja je dominirala svetskom košarkom i redovno pobeđivala "azure".
"Dobili smo ih samo na tom EP u Francuskoj i jednom na predolimpijskom turniru za OI u Montrealu, sve ostalo su lako pobeđivali. Imali su nešto pobedničko u sebi, osim odličnih tehničkih i fizičkih karakteristika igrali su i glavom. Bilo je tu dosta fantazije u igri. Uvek su ih vodili vrhunski treneri. Bili su jednostavno prejaki za nas", kaže Menegin.
Najveći utisak od jugoslovenskih visokih igrača sa kojima je vodio bitke pod obručem na njega je ostavio Krešimir Ćosić.
"Bio je moj omiljeni igrač i idol. Mogao je igrati na svih pet pozicija, čak i kao plejmejker se dobro snalazio. Nije bio mnogo snažan, ali bio je igrač budućnosti. Kada bi se pojavio u današnje vreme opet bio bio jedan od najboljih igrača Evrope. I ostali jugoslovenski visoki igrači poput Trajka Rajkovića i Ratka Radovanovića bili su zaista dobri i bilo je veoma teško igrati protiv njih", zaključio je Menegin.
Do dana današnjeg ostao je u košarci. Trenutno radi u italijanskom savezu. Reprezentacija od Olimpijskih igara u Atini 2004. godine, kada je osvojeno srebro, nije ostvarila značajan uspjeh na velikim takmičenjima. Prethodne godine je na mesto direktora svih selekcija doveden legendarni trener sarajevske Bosne Bogdan Tanjević. Menegin smatra da on može da donese promene.
"On ima mnogo iskustva, sjajna je osoba i poznaje košarku. Trenirao je mnoge rprezentacije i može da vidi u svakom mladom igraču koliki potencijal ima. Boša Tanjević može mnogo da unapredi našu košarku", smatra Menegin.
Za razliku od prethodnog veka, kada su italijanski klubovi žarili i palili Evropom, situacija se znatno promenila. Poslednji klub koji je osvojio Evroligu bio je Kinder u sezoni 2000/2001.
"Imali smo sjajne i talentovane igrače. Prvi problem je što danas u prvoj ligi Italije ima previše stranaca. Naši igrači nemaju način da steknu potrebno iskustvo da unaprede svoju igru. Drugi problem je što naši najbolji mladi igrači poput Luiđija Datomea, Nikola Melija i Marija Belinelija igraju u inostranstvu, gde imaju unosne ugovore. To je priča današnje profesionalne košarke", kaže Menegin.
Dino Menegin nije pristalica sistema Evrolige u kojoj igra 16 timova i u kojoj pravo direktnog učešća ima 11 ekipa s velikim finansijskim sredstvima bez obzira na plasman u nacionalnim šampionatima.
"Ja sam stara škola, ako pobeđuješ moraš igrati najjače takmičenje. Danas ako imaš novca možeš da igraš šta hoćeš. Ukoliko nemaš, ne možeš bez obzira na uspeh. Ja sam za slobodno takmičenje", zaključuje Menegin.
Za razliku od starih vremena, kada su centri dominirali elegancijom i gracioznim potezima pod košem, puneći koševe rivala, danas je broj dominantnih igrača na ovoj poziciji minimalan. Dino Menegin smatra da za to snose odgovornost ljudi koji stoje uz aut linije.
"Mnogo zavisi od toga šta treneri hoće od njih. Gotovo svi igraju licem prema košu, treneri ih teraju da igraju dosta spolja kako bi pravili blokove i pozicije za niže igrače da šutiraju. Stalno se vrti "pik" unedogled. Ne volim to. Ako imam visokog momka, želim da ga stavim pod koš, gde će da radi sve stvari tipične za centra, kao što su horozi, skok šutevi, driblinzi i finte. Ćosić je to mogao, kao i Radovanović i Petar Skansi. Današnji igrači nemaju te stvari, imaju samo vrhunske fizičke predispozicije", kazao je Menegin.
Brojke ne lažu
7 puta je Dino Menegin bio prvak Evrope, po čemu je rekorder na Starom kontinentu. Takođe drži i rekord u broju odigranih finala (12).
12 puta je bio prvak Italije
1983. je osvojio Evropsko prvenstvo s Italijom, što mu je najveći uspeh s "azurima". Osvojio je još dve bronze na EP, a osvojio je i srebro na OI u Moskvi 1980.
2008. je uvršten među 50 ličnosti koje su najviše doprinele razvoju Evrolige.
2010. je primljen u FIBA kuću slavnih.
Kurir sport / Nezavisne.com
Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Delije ponovo u Pioniru? Evo šta Omić kaže o odlasku u Unikahu?
