Do toga je doveo niz okolnosti. Prvo, zemlje Severne Afrike su, do sredine 70-tih godina prošlog veka, geografski pripadale evropskoj zoni FIBA. Drugo, Egipat je zbog nedostatka konkurencije u Africi, još pre rata molio da mu se dozvoli učešće na Evropskom prvenstvu u Rigi 1937. koje je potom napustio jer mu je poništena pobeda nad Italijom. Treće, na snazi je bilo pravilo da pobednik prvenstva organizuje naredno.
Dogodilo se da SSSR na prvom učešću, 1947. u Pragu bude šampion Evrope, ali je zbog političkih događaja iz 1948. godine i početka Hladnog rata odbio organizaciju prvenstva 1949. godine. Kako je drugoplasirana bila Čehoslovačka organizovala prethodno prvenstvo kontinenta, nije bilo logično da opet bude domaćin. Prema redosledu, upitan je trećeplasirani Egipat koji je odmah rekao "da", pa je novi Evrobasket bio zakazan za kraj maja 1949. u Kairu.
Razne okolnosti, od političkih ekonomskih i sportskih uticale su da to bude prvenstvo sa najmanje učesnika a da kuriozitet bude veći, na Evropskom prvenstvu igrale su samo tri čisto evropske zemlje: Francuska, Grčka i Holandija. Dve su bile iz Azije, Sirija i Liban, jedna iz Afrike, Egipat, a Turska je između dva kontinenta s tim što joj je znatno veći deo teritorije u Aziji.
U Egiptu je na vlasti bio kralj Faruk koga narod, najblaže rečeno, nije voleo i koji ga je tri godine kasnije svrgnuo da bi uspostavio republiku. Egipat je bio u vrlo zategnutim odnosima sa Velikom Britanijom zato što je prekinuo dogovor koji je Britancima dozvoljavao kontrolu Sueckog kanala.
Drugi faktor koji je uticao na slab odziv evropskih selekcija bio je transport. Veze slabe, karte skupe, letovi dugi… SSSR je prvi otkazao, a onda su ga sledili sateliti iz istočnog bloka - Čehoslovačka, Rumunija, Bugarska... Jugoslavija, koja je igrala 1947. godine gde je debitovala na EP, je takođe izostala.
Mesec dana pred prvenstvo, bilo je prijavljeno šest država: Egipat, Francuska, Italija, Turska, Grčka i Holandija. Onda je došao 4. maj, dan tragedije fudbalera Torina. Na povratku iz Lisabona njihov avion udario je u brdo Superga iznad Torina i svi igrači šampionskog tima, na čelu sa kapitenom Valentinom Macolom, su poginuli. Italija je bila u žalosti a košarkaši u strahu od letenja zbog čega su otkazali učešće u Kairu. U poslednji čas Egipat je nagovorio Siriju i Liban da se prijave, pa je tako 15. maja utakmicom Grčka-Holandija (46-28) počeo „afrički“ šampionat Evrope.
Igralo se na otvorenom, u blizini čuvenih piramida. Teren je bio od drveta, vreme suvo i toplo, sa suncem tokom celog dana. Povremeno je duvao vetar koji je ometao igru i ponekad skretao putanju lopte ka košu, ili od njega. U odnosu na Prag 1947. bilo je nekoliko novih pravila. Umesto tri tajmauta bila su četiri, tokom poslednja tri minuta posle faula moglo je da se bira između slobodnih bacanja i lopte sa strane, u zoni je važilo pravilo "tri sekunde".
Igralo se po sistemu lige, svako sa svakim. Izveštaji kažu da je kvalitet bio slab, sa malo zapaženih igrača. Najbolji prosek poena ostvario je Egipćanin Abdelrahman Ismail – 28,0, ali je igrao samo tri utakmice. Nezvanično, najbolji igrač turnira bio je Turčin Husein Ozturk koji je na pet mečeva postigao 116 poena (23,2). On je studirao u SAD i videlo se da po tehnici i taktici odskače.
Egipat i Francuska su dobili prvih pet mečeva, tako da je njihov duel predviđen za 22, maj, poslednji dan takmičenja, odlučivao o prvaku. Posle izrazito superiornije igre Egipat se ubedljivom pobedom 57:36 (36:16) popeo na "evropski" tron.
Treće mesto osvojila je Grčka sa bilansom 4-2, Turci su bili četvrti (3-3), Holandija peta (2-4), Sirija šesta (1-5) i Liban poslednji (0-6).
Kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
