Ona je tokom razgovora za pomenutu televiziju, u bolnoj ispovesti, otkrila kao je saznala za ubistvo sina i šta je najviše muči tokom svih ovih godina.
Podsetimo, Haris Brkić je ubijen 12. decembra 2000. godine sa dva hica u glavu ispred dvorane Pionir, a porodica je strašnu vest saznala putem TV-a.
- Moj suprug je prebacio kanal. On se oduzeo. Ja znam da sam klonula, da sam samo sela na parket. To je bio... To je bio... Ne mogu da opišem to. Ne mogu da verujem. Ne mogu da povežem ni sam čim. Ni sa kakvim... Ne znam. Ne mogu da ga povežem sa tim da bi on mogao da bude povređen, a ne ubijen - rekla je Radmila Brkić.
Pitanje koje je muči jeste ono - ko je ubio njenog sina?
- Kada se sve to desilo diglo se sve da se otkrije ko je ubica. Prvih pola godine smo bili u kontaktu sa policijom, niko ništa... Dolazili su ovde, postavljali su pitanja: „Da li je ovo? Da li je ono? Da li mi znamo nešto?“ Ne znamo. Evo sada što pričam vama to smo i njima pričali. Jedino što su nama rekli je da nemaju motiva.
- To je bilo sve što smo mi saznali od njih. To je trajalo ni nepunih godinu dana i od tada ništa. Niko više se ni obratio nije, a da vam kažem, ja da idem da pitam šta rade i dokle su stigli, malo mi je to i neumesno jer treba svako svoj posao da radi. Bilo bi normalno da idem tamo da tražim, ali ja nisam sposobna za to - priča Radmila kroz suze i nastavlja:
- Ja sam sto puta kazala da bih ja volela da me nazove taj, neka me sretne da mi kaže samo zašto. Meni njegova kazna više uopšte nije bitna. Ja nemam njega. Da li će on robijati, da li će on biti osuđen, meni to više ništa ne znači. Samo da mi kaže zašto je to uradio. Koja je to greška njegova bila, šta je on to toliko skrivio da on puca u njega? Samo zašto je to uradio. Ništa drugo. Ja nikome neću da kažem, ni policiji. Ma da me je nazvao...
Kurir sport
