Korać je nastradao u saobraćanoj nesreći, vraćajući se automobilom za Beograd posle utakmice reprezentacije Jugoslavije i selekcije Bosne i Hercegovine. Taj meč odigran je u Sarajevu.
Korać je povratak iz Sarajeva odložio za naredni dan. Razlog je bio intervju koji je obećao da će dati novinaru "Oslobođenja" Tomi Počaniću. Odmah nakon razgovora krenuo je za Beograd. Želeo da što pre stigne, kako bi u "Ateljeu 212" gledao predstavu "Kosa". Na 12 kilometara od Sarajeva izgubio je kontrolu nad vozilom i poginuo na licu mesta. Tog nesrećnog 2. juna veliki Radivoj Korać otišao je na nebeski teren. To je bio događaj koji je duboko potresa ceo prostor bivše Jugoslavije.
Tadašnji selektor reprezentacije Jugoslavije mnogo je godina kasnije ponavljao:
- Ni sam ne znam zašto sam dozvolio da se ta utakmica igra!, govorio je Ranko Žeravica, čija je supruga Zagorka sa njim zajedno poslednja živog videla legendarnog košgetera.
Tokom Evropskog prvenstva u Litvaniji 2011. godine premijerno je prikazan film Žućko, posvećen Radivoju Koraću, a odmah posle premijere legendarni košarkaš Crvene zvezde Dragan Kapičić je ispričao.
- Malo ljudi zna da sam trebao da budem u kolima sa Žućkom.On je naime, iz Beograda došao sam, svojim kolima, pošto je imao obaveze u Belgiji. Nekoliko mi je puta tražio da krenem sa njim, da ne vozi sam. Premišljao sam se i izvinio, jer sam u Sarajevo stigao sa Vladimirom Cvetkovićem i bilo mi je ružno da ostavim Cveleta. Tako smo se rastali, a kada sam se vratio kući, majka mi je rekla da su zvali iz Košarkaškog saveza Jugoslavije. Poginuo je Žućko.
Koraćev saigrač iz OKK Beograda Blaž Kotarac, nedavno se setio ne samo Žućka i događaja koji se zbio tri dana ranije.
- Igrali smo 31. maja 1969. revijalnu utakmicu u Sarajevu, a povodom izgradnje velikog sportskog centra ,,Skenderija“, on za reprezentaciju Jugoslavbije, a ja sa igračima poreklom iz Bosne i Hercegovine. Bili smo zajedno dva dana, u hotelu, nerazdvojni, dogovorili se da se zajedno vratimo sa njegovim autom – golfom za Beograd, i… pred polazak, odjednom… ni onda ni sada, 50 godina posje, neobjašnjivo… Ja sam odlučio da idem u Banjaluku, kod roditelja, da ih obiđem na jedan dan. Žućko me pogledao, rukovali smo se našim ,,levicama“ i samo je prokomentarisao: “I, šta, prijatelju Koki, ostavljaš me da sam idem za Beograd”. I – tako je to bilo, nikad se više nismo videli, napisao je nedavno Kotarac.
Korać je sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Dve godine kasnije, FIBA je ustanovila evropsko takmičenje njemu u spomen, Kup Radivoja Koraća, koje je postojalo do 2002.godine. Pehаr koji se dodeljivаo pobedniku ovog tаkmičenjа nаzvаn je “Žućkovа levicа". Danas je Kup Radivoja Koraća srpski nacionalni kup.
Radivoje Korać je rođen u Somboru 5. novembra 1938.godine.Posle Drugog Svetskog rata porodica se doseljava u Beograd. Tu je završio Drugu beogradsku gimnaziju i apsolvirao na Elektrotehničkom fakultetu. Već sa šesnaest godina igrao je u beogradskom klubu BSK, na poziciji krilnog centra. Kao devetnaestogodišnjak zaigrao je prvi put za reprezentaciju Jugoslavije, sa kojom je učestvovao na četiri Evropska prvenstva.
Postizao je sjajne uspehe: tri puta je bio najbolji strelac Evropskog prvenstva (Beograd 1961, Vroclav 1963 i Moskva 1965). Odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3153 poena, za tadašnje prilike imao je visok prosek od 20,8 poena po utakmici. Karijeru je nastavio u Belgiji, u “Standardu” iz Liježa, a potom i u “Petrarki” iz Padove. U obe zemlje bio je proglašen za najboljeg strelca. Pamti se i njegov rekord od 99 koševa, postignutih na utakmici Kupa evropskih šampiona protiv švedskog Alvika 1965.godine (konačni rezultat 155:57!)
Danas ulice sa njegovim imenom postoje u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Mladenovcu, Pančevu i Rumi.
Kurir sport / Nenad Kiš
NE PROPUSTITE
