Svetislav Pešić izašao je pred novinare prvi put od kako se završilo Evropsko prvenstvo. Izašao je pred kolegu iz Bosne i Hercegovine.
Do dana današnjeg selektor s godišnjom platom 58.600.000 dinara nije našao za shodno da se uživo pred novinarima obrati javnosti i ljudima u državi koja ga plaća 4.800.000 dinara mesečno.
Reče selektor, koga svi mi plaćamo dnevno 161.000 dinara, da ga niko od novinara nije zvao od kraja Evropskog prvenstva. Pa, izgleda da je morao do komšiluka da bi se oglasio... Zaboravio je selektor, kome svakog sata od Srbije "kapne" 6.700 dinara, da su ga srpski novinari čekali na aerodromu onomad kad je pobegao u Minhen.
Zaboravio je da on, za toliki novac, koliki dobija od Srbije, može bar da nađe za shodno da odvoji 30 minuta i izađe pred medije. Ne zbog medija. Zbog naroda. Zbog onih koji ga toliko plaćaju. Ali, ne. Lakše je iz Minhena saopštenjem ili iz Sarajeva skandaloznom demagogijom. Ponovićemo, za one koji misle da treba da se zovu, mole, kume - obaveza papreno plaćenog selektora je da izađe pred svoj narod i odgovori na svako pitanje. Obaveza. Ne dobra volja, nego obaveza za koju postoji nešto više od 58.600.000 razloga.
Šta više, iz Košarkaškog saveza Srbije su posle bruke na Evropskom prvenstvu obećali da će Pešić održati konferenciju za medije u Beogradu. Ali, avaj! Znajući da mu se sprema rafal nezgodnih pitanja, Pešić je u maniru starog lisca dao intervju za sajt saveza u kome sve pršti od odgovora na pitanja koje zanimaju sve. Kad bismo se zezali.
Osim opštih mesta i ponavljanja stare demagogije nismo saznali ništa. Čitajući njegovo izlaganje neko neupućen bi pomislio da je Srbija igrala bar za bronzu. Sačekao je selektor iskusno da se balon izduva, pa se posle mesec dana odjednom pojavio u Sarajevu okrivljujući srpske novinare da ga nisu zvali. Da nije tužno, bilo bi smešno. Kao što je i tužna, pa i smešna, bila njegova postavka igre protiv Italije.
Pita se Pešić da li smo uopšte gledali utakmice. Pa, gospodine selektore, da mi vas pitamo - da li ste gledali Italiju uopšte? Nama se čini da niste, ili ste to uradili, što bi narod rekao, "ofrlje". Jer kaže stara kineska poslovica - "Samo se budala o isti kamen dva puta sapliće". Ništa niste naučili iz poraza koji smo od istog tima doživeli u kvalifikacijama za Olimpijske igre, a Italijani su nas deklasirali na potpuno isti način...
Ko vam je i kako radio skauting Italijana, zašto ste Jokića držali tako dugo na klupi, kako niste uspeli da zaustavite Spisua i dozvolili ste mu da odigra partiju karijere, zbog čega nismo imali nikakvo rešenje u napadu, kako je moguće da se, pored dva MVP igrača, Srbija raspadne protiv prvog pismenijeg rivala?
Kako ste dozvolili da vas Poceko namagarči svojom izrežiranom predstavom i da preokrene momentum utakmice, koji su to bolji spoljni igrači od Miloša Teodosića, a tvrdili ste da ih imate, kada su se u najvažnijem meču svi oni obrukali za medalju. Zlatnu. Zašto ste ga uopšte zvali?
Eto, to su pitanja koja biste dobili. Ali, priznajemo, lakše je dati komentar za sajt KSS.
Pišu: Miloš Bjelinić i Predrag Gajić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
