Adrijan Kampos Sunjer u Srbiji je najpoznatiji kao vlasnik ekipe za koju u Svetskom šampionatu turing automobila nastupa Dušan Borković. Bio je peti španski pilot u Formuli 1 kad se trkao za Minardi. U španskom turing šampionatu postao je prvak 1994, vozeći „alfa romeo“. Danas se pod krovom njegove ekipe nalaze četiri trkačke operacije, koje učestvuju u GP2 seriji, WTCC i ETCC, u Euroformuli i Formuli E.Kakav utisak na vas ostavlja Borković u svojoj debi WTCC sezoni?- Prilično sam iznenađen. Svi mi vozači smo niski, a on ima dva metra. Jedan je od vozača koji prirodno poseduju brzinu, a to je, po meni, najvažnije. Ostalo se lako uči i on to može. Njemu treba iskustvo da se usredsredi, mora da bude strpljiv, a ponekad nije. U WTCC se često dese stvari koje nisu pod kontrolom ni vozača ni tima. Sudije i redari su veoma strogi, ponekad zbog sitne gluposti izgubite dobar rezultat.Kako biste ocenili Iga Valentea?- On je stalno „tu negde“ i rezultati će doći. Ne znam hoće li stići u drugoj polovini ove godine, ali sam potpuno uveren da će druga polovina ove sezone biti veoma važna i za njega i za Borkovića. Incident u Moskvi im je usporio napredak jer nismo imali dovoljno rezervnih delova, RML nam ih nije isporučio. Mnogo se trudimo da obojici pripremimo automobile i potpuno sam ubeđen da svi, i vozači i mi, radimo dobro. Automobili su dobri, ne na istom nivou kao Sitroen, ali veoma blizu, verovatno na nivou Honde. Svi se mnogo trudimo, vozači, tim, sponzori, da imamo najbolji auto koji možemo imati. Mislim da Borković i Valente imaju mesto u WTCC koje bi mnogi vozači voleli i tu priliku moraju da iskoriste do maksimuma.Ko je odlučio da Borković vozi za Kampos?- Đoan Orus mi je izneo sve mogućnosti i odlučili smo da radimo s Borkovićem. Zbog njegove visine pravimo određene kompromise, to mi se, iskreno, ne dopada. Najvažnije je da mi je Orus rekao: „Veruj mi da je brz“. Kad je došao u Valensiju, on i njegova žena, koja sve čini za njega, ostavili su profesionalan utisak. Pitao sam Đoana da li je Borković vozač za jednu godinu, a on mi je kazao da misli da s njim možemo da radimo dve do tri godine.A. BABIĆ
