Sport je deo života kojem se raduju milioni, ako ne i milijarde ljudi širom sveta. Ljudi smo pa stvaramo junake i heroje sa kojima se poistovećujemo, a od sopstvene dece tražimo da se ugledaju na njih. Radujemo se zajedno sa njima, ali, isto tako, neretko i patimo.
Patimo, ali ne samo jer nam je omiljeni tim ili junak izgubio, već zato što smo praktično postali „jedno”. Kada njega nema, i mi sami izgubimo jedan deo sebe. I baš u tim trenucima, kada naši sportski heroji prestanu da postoje, shvatimo koliko su imali mesta u našim srcima.
Kroz istoriju sportske nesreće nisu bile retke, ali bilo je onih, nažalost, malo većih od ostalih. Toliko značajnih da je o njima pisao ceo svet, a milioni su plakali. Nadamo se da ih više nikada neće biti, ali ipak se i prisetimo nekih koje se, verovatno, ni za hiljadu godina neće zaboraviti.
Odlazak Ajrtona Sene
Smrt legendarnog vozača Formule 1, Brazilca Ajrtona Sene, označila je kraj zlatne ere "najbržeg cirkusa na svetu". Senina generacija vozača, koju su sačinjavali Najdžel Mensel, Alen Prost, Nelson Pike i Gerhard Berger, vozila je na rubu svojih mogućnosti i terala bolide do maksimuma. Sena je poginuo na stazi Imola tokom Velike nagrade San Marina u jednom od najtužnijih dana u celokupnoj istoriji sporta.
Na samom početku kobne trke, došlo je do sudara između Pedra Lemija i J. J. Lehta, pa je posle toga na stazu izašao sejfti kar, koji je na stazi ostao šest krugova, a onda je došao sedmi, kobni krug u Imoli. Senin bolid dvaput je proklizao sa zadnje strane, te je Brazilac izleteo sa staze pri brzini od čak 311 kilometara na sat. Kasnije je ustanovljeno da je neponovljivi vozač uspeo da donekle uspori bolid, ali pri udaru u zid njegova formula je išla 218 na sat. Iako se činilo na prvi pogled da je sve u redu, nije tako bilo. Na mesto nesreće prvi su stigli vatrogasci, dok je medicinska pomoć podosta zakasnila. Ipak, pomoći nije bilo, Sena je već bio mrtav.
Tragedija na Hejselu
Pre 30 godina na stadionu „Hejsel”, sat vremena pre početka finalne utakmice Kupa šampiona između Juventusa i Liverpula, grupa navijača engleskog tima preskočila je ogradu i prešla na tribinu gde su smešteni navijači italijanskog kluba. Navijači Juventusa su u panici počeli da beže, pregazili su one koji su sedeli, a onda se pod njihovom težinom srušila tribina i veliki broj ljudi ostao je zatrpan. Epilog: 39 navijača Juventusa je poginulo, dok je 600 njih ostalo povređeno. Utakmica je ipak odigrana, a Juventus je pobedio sa 1:0.
Minhenski masakr
Jedno od fundamentalnih pravila sporta jeste da se on ne meša sa politikom. To pravilo, međutim, ne poštuju mnogi. Minhenski masakr se dogodio tokom 5. i 6. septembra 1972. na Olimpijskim igrama u Minhenu u Zapadnoj Nemačkoj. Tada je osam palestinskih terorista iz organizacije „Crni septembar“ ušlo u zgradu gde su bili smešteni izraelski atletičari i ubili dvojicu, a devetoro držali kao taoce za vreme akcije. Svi taoci su ubijeni tokom kontroverzne akcije nemačke policije u pokušaju da ih spasu.
Od osam terorista, petorica su ubijeni tokom akcije spasavanja, dok su trojica uhapšeni i predati Libiji malo manje od dva meseca posle napada. Ovaj teroristički napad je prouzrokovao brojne akcije izraelske obaveštajne službe „Mosad“, koja je i posle 20 godina sprovodila atentate na planere i izvršioce Minhenskog masakra.
Smrt zbog autogola
Andres Eskobar Saldarijaga je bio kolumbijski fudbaler koji je ubijen u Medeljinu. Motiv za ovo ubistvo nije poznat, ali neki tvrde da je ubistvo povezano sa autogolom koji je Eskobar postigao na Svetskom prvenstvu 1994, pošto je taj gol doneo velike kladioničarske gubitke nekolicini mafijaških šefova. Eskobarov zlosrećni gol se dogodio na utakmici protiv fudbalske reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država 22. juna 1994. Pokušavajući da izbaci loptu upućenu američkom igraču, Eskobar je poslao loptu u svoju mrežu u drugoj utakmici u grupi A. SAD su pobedile sa 2:1, a Kolumbija je eliminisana sa prvenstva u prvoj rundi.
Eskobar je ubijen 2. jula 1994, izvan kafića El Indio, koji se nalazio u predgrađu Medeljina. Prema svedočenju Eskobarove devojke, ubica je viknuo „gol!" za svaki od 12 metaka kojima je pogodio Eskobara.
"Hilsboro" tragedija
Tragedija na Hilsboro stadionu u Šefildu desila se kad je pre početka polufinala FA kupa između Liverpula i Notingem Foresta na tribinu pokušalo da uđe više ljudi nego što je ona mogla da primi. Pošto je između tribine i terena stajala metalna ograda, 96 navijača Liverpula je izgubilo živote, neki od gušenja, drugi, koji su pokušali da se popnu na ogradu padali su a oni koji su pokušavali da se vrate gaženi su od mase koja je nadirala ne znajući šta se dešava na tribini.
Nesreća je pokrenula niz promena u engleskom fudbalu, a najznačajnija je skidanje zaštitnih ograda sa svih stadiona na ostrvu.
"Minhenska tragedija”
Šestog dana februara 1958. godine odigran je sada već čuveni revanš meč četvrtfinala Kupa šampiona između Crvene zvezde i Mančester junajteda. Nažalost, taj duel nije ostao upamćen po odličnoj igri, golovima, majstorijama na obe strane, već po tragediji koja se dogodila samo dan kasnije. Pri povratku sa četvrtfinalne utakmice na kojoj je bilo nerešeno (3:3) avion koji je prvozio novinare, igrače i zvaničnike Mančester junajteda se srušio pri pokušaju uzletanja sa minhenskog aerodroma.
Ova avionska nesreća je odnela 23 života. Od toga 8 fudbalera, 3 člana stručnog štaba, 2 prijatelja kluba, 8 novinara i 2 člana posade. Kapiten Rodžer Bern, Tomi Tejlor, Džef Bent, Edi Kolmen, Mark DŽons, Dejvid Peg i Bili Velan zauvek su otišli u legendu. Posle dve nedelje, od zadobijenih povreda, preminuo je i mladi Dankan Edvards, 21-godišnjak za kog se smatralo da ima dara i potencijala da postane jedan od najboljih igrača u istoriji engleskog fudbala.
Torino se nikad nije oporavio od nesreće
4. maj 1949. godine ostaće upamćen po jednoj od najvećih tragedija u istoriji sporta uopšte. Nakon što je Torino te sezone osigurao petu uzastopnu titulu prvaka Italije, ekipa se vraćala kući sa prijateljske utakmice koju su igrali sa Benfikom u Lisabonu. Međutim, svi igrači i kompletan stručni štab nikada se nije vratio kući. Avion se zabio u brdo Superga u blizini Torina, prilikom čega je poginula kompletna ekipa i svi članovi stručnog štaba. Niko nije preživeo.
U toj ekipi Torina se nalazilo čak deset reprezentativaca Italije, a ovaj klub se do današnjih dana nije oporavio od katastrofe koja ih je snašla. Torino je čak sedam puta bio prvak Italije, od toga čak pet puta sa sjajnom generacijom koja je nestala u nekoliko sekundi.
Avionska nesreća u Surinamu
Avion koji je 1989. godine vozio reprezentativce Surinama se srušio prilikom sletanja na aerodrom u Paramaraibu. Kompletna reprezentacija je poginula, a igrači su se vraćali sa humanitarne utakmice sa Holandijom. Legende holandskog fudbala, poreklom iz Surinama, Rud Gulit, Frenk Rajkjard, Brajan Roj, Aron Vinter i Regi Blinker u poslednji čas se nisu ukrcali na kobni let.
Katastrofa u Gani
Nezapamćena katastrofa na fudbalskim terenima pogodila je Ganu tokom susreta između Asante Kotokoa i Harts of Oaka. Neredi na stadionu su počeli kada su navijači Asante počeli da lome stolice na tribinama, nakon što je protivnička ekipa zatresla mrežu u 90. minutu utakmice. Nakon toga, policija je počela sa intervencijom bacavši suzavac među navijače koji su potom u stampedu krenuli prema izlazima koji su bili zaključani. Rezultat svega: 126 ugušenih i stotine povređenih.
Požar u Hong Kongu
Najveća sportska nesreća po broju poginulih desila se daleke 1918. godine u Hong Kongu. Na slavnom hipodromu Happy Valley Race u požaru je živote izgubilo najmanje 590 osoba, iako se pretpostavlja da je taj broj daleko veći.
(Dnevno.rs)
