BEOGRAD - Libero ženske odbojkaške reprezentacije Suzana Ćebić rekla je da se nada da će ekipa moći da se bori za medalju na Olimpijskim igrama u Londonu, ali da je teško bilo šta prognozirati zbog ozbiljnih problema sa povredama i promenama sastava.
Ona je u intervjuu Beti rekla i da se navikla da se nosi sa pritiskom i da joj još nije teško da se svakog leta posveti reprezentaciji. "Svi bismo hteli da ponovimo uspehe od prošle godine, a to je definitivno jako teško ponoviti. Izašli smo iz napornih (klupskih) sezona i nismo imali vremena da se pripremimo još. Nadam se da ćemo da Londona da dođemo do prave forme i da ćemo imati bolji rezultat nego u Pekingu...Ja bih bila zadovoljna borbom za medalje, ali rano je da se priča o medaljama, pre svega što ne znam ni u kom sastavu ćemo igrati", rekla je Suzana Ćebić. Srpske odbojkašice bile su evropske prvakinje prošle godine, a sa velikih takmičenja uglavnom dolaze sa medaljama, što je sve naviklo navijače na uspehe, tako da se javnost sada nada medalji iz Londona, uprkos jakoj konkurenciji.
"Osećamo pritisak i svesne smo da svi očekuju da na svakom takmičenju osvajamo medalje, ali imamo problema sa ekipom i mnogo povreda. Naravno, to ne treba da bude alibi, iako je teško igrati svako takmičenje u drugom sastavu. Mi smo prošle godine od prvog do poslednjeg takmičenja igrale u istom sastavu, a za ovu se to ne može reći. Nažalost, nemamo vremena da dođemo do forme iz prošle godine, ali se nadam da ćemo popraviti igru u odnosu na Gran pri i kvalifikacije za OI", kazala je libero srpskog tima.
Sezona reprezentativnih nastupa usledila je posle napornih klupskih sezona, a pripreme su počele za neke skoro bez odmora. "Jako je naporno, zaista. U nekim situacijama možda je komplikovanije izdržati to sa psihičke nego fizičke strane. Ali, svesne smo da je ova godina jako bitna za sve nas, kao i svako reprezentativno takmičenje.
Trudimo se da damo svoj maksimum, ali nekada to nije dovoljno. Nekada ne igramo kako bismo mi želeli i kako drugi očekuju od nas, ali trudimo se da kad god izađemo, u kom god sastavu, odigramo najbolje što možemo", rekla je Ćebićeva.
"Nisam se umorila od reprezentacije. Jeste, jako je naporno, a poslednjih šest godina nisam imala odmor. Svi očekuju leto za odmor, a nama je to uskraćeno. Sa druge strane, sigurna sam da niko od nas ne bi imao uspeha u odbojci da nije bilo reprezentacije...Atmosfera u ekipi je dobra i ne primećujem nikakvu napetost. Mogu da kažem da se dobro radi i da svi jedva čekamo da odemo u London", dodala je ona. Sastav reprezentacije znatno je promenjen, posebno na poziciji prijema, što dodatno utiče na igru libera, ali je ova 27-godišnjakinja kazala da joj ta promena prija.
"Što se moje odgovornosti tiče, mislim da je sada mnogo veća nego što je bila. Za mene je to dodatni motiv, i ne osećam neki pritisak. Štaviše, ja volim tu, da kažem, slobodu u terenu, da imam što više prostora, tako da mi to nije problem", objasnila je Suzana Ćebić.
Ona je sada jedna od najstarijih u ekipi i jedan deo njene odgovornosti je pomaganje mlađima da se radi i uđe u sistem rada odbojkaške reprezentacije Srbije. "Pokušavam da pomognem koliko god mogu, jer znam kako je meni bilo kada sam počinjala i koliko mi je značila podrška ostalih devojaka koje su već godinama bile tu. Trudim se da im olakšam, i što se tiče igre i nekih saveta van terena. Mislim da dosta dobro funkcionišem sa ekipom i trudiću se da tako ostane", kazala je Ćebićeva.
Ova odbojkašica prošla je kroz velika iskušenja u karijeri, pre svega sa zdravljem. Osim dve ozbiljne sistemske bolesti, operisala je oba lakta i imala je niz drugih problema sa povredama, koje su najveći problem za svakog sportistu.
Igrala je i povređena, ali joj se zaštitni znak retko gubio sa lica. "Kažem da kad sam na terenu sa osmehom, onda mogu da tvrdim da tu neće biti nikakvih problema. Navikla sam da se stalno smejem, navikla sam da se borim i to je moj odbrambeni mehanizam. Kada klonem duhom, kada nestane osmeh, tada shvatim da sam u ozbiljnom problemu i da treba da se izvlačim", objasnila je ona.
Suzana Ćebić je jedna od najboljih odbojkašica iako je sa svojih 167 centimetra niska za odbojkaški prosek. Sebe je pronašla na poziciji libera, ali ona nije jedina na kojoj je igrala. "Igrala sam sve po potrebi. U Crnokosi su me pre pojave libera (2000. godine) stavljali za tehničara...pa sam igrala i primača, na moju visinu. Morala sam da se prilagođavam", objasnila je Ćebićeva.
Kao i velika većina drugih vrhunskih sportista, talentovana je i za druge sportove, naročito za one sa loptom.
"Nemam vremena za druge sportove...mislim da mi leže svi sa loptom. Sa dečacima sam redovno igrala fudbal dok sam odrastala...U Jedinstvu kod trenera Darka Zakoča se znalo - ponedeljkom se igraju fudbal i košarka. Morala sam da znam da igram jer se u slučaju poraza radila kazna, tako da je bolje da pobeđujem nego da trčim...
Davala sam i golove, ali sam najviše asistirala. Definitivno sam timski igrač", zaključila je Suzana Ćebić.
