Najnovije vesti

Igre na dva kontinenta

Istorija Igara

Igre na dva kontinenta

Ostali sportovi
18:58h
Odlukom da organizaciju 16. Olimpijskih igara poveri Melburnu 1956. godine, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) prvi put je najznačajniju svetsku sportsku manifestaciju preselio na južnu hemisferu.

Odlukom da organizaciju 16. Olimpijskih igara poveri Melburnu 1956. godine, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) prvi put je najznačajniju svetsku sportsku manifestaciju preselio na južnu hemisferu.Čelnici MOK-a nisu, međutim, računali na brojne probleme sa kojima se suočavao organizator, pa je malo nedostajalo da te Igre budu oduzete Australiji i dodeljene Rimu, koji je već pobedio u kampanji za domaćina 17. Olimpijskih igara.Zbog rigoroznih zaštitnih pravila, takmičenja u konjičkom sportu održana su u Stokholmu, pa su 16. Igre jedine koje su održane na dva kontinenta. S obzirom da VladaAustralije nije pristala da promeni pravilo o šestomesečnom karantinu za životinje, Stokholm je 10. juna, pet i po meseci pre svečanog otvaranja, organizovao takmičenja u konjičkom sportu.Organizatori su, osim na brojne finansijske i zakonske prepreke, naišli i na političke probleme, pa je čak osam zemlja odlučilo da bojkotuje Igre u Melburnu.Kineski problemi sa Tajvanom, Suecka kriza i sovjetska okupacija Mađarske, ali i velika geografska udaljenost Australije, "okrnjili" su broj učesnika takmičenja, pa je na Igrama u Melburnu nastupilo skoro 1.600 sportista manje nego u Helsinkiju četiri godine ranije.Na 17. Igrama prvi put su se, međutim, pojavili sportisti iz Istočne Nemačke, koji nisu nastupili nezavisno, već u timu sa kolegama iz Zapadne Nemačke.Nadmetanja u Melburnu obeležila su sjajna dostignuća pojedinaca u plivanju, atletici i posebno gimnastici.Heroj helinških Igara, sovjetski gimnastičar Viktor Čukarin, u Australiji je osvojio pet novih medalja - tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu. Posle tog novog velikog uspeha Čukarin je postao prvi sportista u SSSR-u koji je dobio Orden Lenjina. Sjajnu gimnastičku karijeru u Melburnu je počela Larisa Latinjina, najuspešnija olimpijka svih vremena. Svojih prvih šest, od ukupno 18 olimpijskih medalja, Latinjina je osvojila u nezaboravnom nadmetanju sa mađarskom reprezentativkom Agneš Keleti.Mađarska takmičarka, olimpijska šampionka iz Helsinkija koja je po završetku Igara ostala u Australiji i zatražila politički azil, u riznicu medalja stavila je četiri zlatne i dve srebrne medalje, dok se Latinjina okitila sa četiri zlatna, jednim srebrnim i jednim bronzanim odličjem.Uzbudljiva takmičenja sjajnih asova dešavala su se i u atletici. Amerikanac Bobi Džo Morou i Australijanka Beti Katbert pobedili su u trkama na 100, 200 metara i štafeti 4x100 m.Sovjetski atletičar Vladimir Kuc na tronu olimpijskog šampiona u trkama na 5.000 i 10.000 metara zamenio je legendarnog Čehoslovaka Emila Zatopeka, koji je u maratonu, u kome je takođe branio zlatnu medalju iz Helsinkija, zauzeo tek šesto mesto.Domaći takmičari dominirali su u plivanju. Australijanci su pobedili u osam od 13 disciplina, a titule olimpijskog šampiona osvojili su u svim trkamam slobodnim stilom.Najuspešniji plivač bio je Australijanac škotskog porekla Marej Rouz, osvjač tri zlatne medalju u trkama na 400 i 1.500 metara slobodno i štafeti 4x200 istim stilom.Takmičenja u ekipnim sportovima obeležili su neverovatna dominacija selekcije SAD u košarci i sukob mađarskih i sovjetskih reprezentativaca u vaterpolu. Košarkaši SAD u osam utakmica nadigrali su sve protivnike, postigavši čak 418 poena više od njih. Ekipa koju je predvodio legendarni Bil Rasel, kasnije osvjač 11 titula prvaka NBA, bila je dominantnija čak i od čuvenog Drim tima, koji je nastupio u Barseloni 1992. godine.Vaterpolo takmičenja protekla se u znaku nove pobede Mađara i njihovog sukoba se reprezentativcima ŠSR-a. Njihov meč, zbog grube igre sovjetskih vaterpolista, bio je čak prekinut, a nekoliko Mađara bazen je napustilo okrvavljene glave.Jugoslaviju je u Melburnu predstavljao 41 takmičar u osam sportova. Kao i u Helsinkiju, četiri godine ranije, osvojene su tri medalje, ovoga puta sve tri srebrne. U najtežoj atletskoj disciplini, maratonu, Franjo Mihalić je osvojio srebrnu medalju, dok su na grudima fudbalera i vaterpolista ponovo zasijala srebrna odličja. Na putu do zlatne medalje od vaterpolista su ponovo ili bolji Mađari (2:1), dok je fudbalska reprezentacija u finalu poražena od selekcije ŠSR-a (0:1), koju je predvodio legendarni golman Lav Jašin.

Pregled medaljazlato srebro bronza

1. SSSR 37 29 322. SAD 32 25 173. Australija 13 8 144. Mađarska 9 10 75. Italija 8 8 96. Švedska 8 5 67. Ujedinjeni tim Nemačke 6 13 78. Velika Britanija 6 7 119. Rumunija 5 3 510. Japan 4 10 511. Francuska 4 4 612. Turska 3 2 213. Finska 3 1 1114. Iran 2 2 115.Kanada 2 1 316. Novi Zeland 2 0 017. Poljska 1 4 418. Čehoslavačka 1 4 119. Bugarska 1 3 120. Danska 1 2 121. Irska 1 1 322. Norveška 1 0 223. Meksiko 1 0 124. Brazil 1 0 0Indija 1 0 026. Jugoslavija 0 3 027. Čile 0 2 228. Belgija 0 2 029. Argentina 0 1 1Koreja 0 1 131. Island 0 1 0Pakistan 0 1 033. Južna Afrika 0 0 434. Austrija 0 0 235. Bahami 0 0 1Grčka 0 0 1Švajcarska 0 0 1Urugvaj 0 0 1Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari Islanda, Pakistana i Bahama.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track