EMOTIVNA ISPOVEST SUPRUGA PREMINULE ŠAMPIONKE: Rekla je "Volim te, ljubim te"... BOBANU MI NIŠTA NEĆE VRATITI!

Tuga je preslaba reč da opiše stanje u kom se nalazi suprug Bobane Momčilović Veličković (30), višestruke evropske šampionke u streljaštvu, koja je preminula 20 dana nakon porođaja.

I kroz to nešto, nebrojeno puta snažnije i moćnije od tuge, kroz suze koje ne može i ne pokušava da sakrije, suprug naše šampionke, rukometni trener Miroslav Momčilović, priča za Kurir šta je sve prošao i zbog čega je odlučio da nadležnom tužiocu podnese krivičnu prijavu zbog sumnje da njegova žena nije pravilno lečena.

Uplašio sam se

- Bobana je imala izabranog lekara koji je vodio trudnoću. On se zove Zoran Roško i lekar je na privatnoj poliklinici „Đoković“ i Opštoj bolnici u Zaječaru. Iskreno mu je verovala. Porođaj je obavljen 1. juna carskim rezom. Rekla mi je da dete ima glavu na mene, toliko je mogla da vidi, da je umorna i da će malo da odspava. Sledećeg jutra sam kontaktirao sa doktorom jer sam se uplašio što mi se ne javlja, a om mi je rekao da je imala povišen pritisak. Rečeno mi je da ujutru donesem u bolnicu magnezijum, jer ga nema, a potreban joj je - priča nam Miroslav, pa dodaje:

- Sledećeg jutra rekao mi je da su nabavili magnezijum i da je Bobana ušla u eklampsiju. Pročitao sam šta je to i jako sam se uplašio. To je drugi dan njenog boravka u bolnici u Zaječaru, oko 10 ujutru saopštio sam mu da želim da ide u Beograd. Kada mi je tražen magnezijum, zabrinuo sam se jer je njena trudnoća bila visokorizična pošto je bila dijabetičar. Ali doktor me je uveravao da je sve pod kontrolom, da je već imao hiljadu takvih slučajeva. Po podne sam opet došao, i dalje se nisam čuo sa Bobanom, obezbedili smo transport helikopterom, ali me je i dalje uveravao da je sve u redu i da ne treba da brinem.

Sledećih dana Bobana je ostala u Zaječaru.

- Delovala je dosta konfuzno, video sam je, ušao sam čak i na odeljenje kad je bila u nekom stanju koje ne umem da opišem. Žalila se na glavobolju kao i na dan porođaja. Nastavio sam da insistiram da je prebacimo u Beograd. Čuo sam se i sa nekim drugim lekarima koji su mi rekli da treba da se šalje, ali da institucija u Zaječaru to ne može da izvede onako kako treba. Nisam smeo na svoju ruku da tako nešto preduzmem, a doktor je konstantno odbijao moj predlog o prebacivanju u Beograd. Stalno mi je govorio: „Biće sve rešeno za dan, za dva“, „Ništa strašno“, „Brzo ćemo skidati konce, pa će sa bebom kući“...

Bila je konfuzna

- I posle svog mog insistiranja, u petak uveče me je njen doktor Zoran Roško obavestio da je Bobana prebačena na interno odeljenje, jer je tamo mirnije. Kada sam došao tamo doktori su mi rekli da čekaju rezultate, pa mi je doktorka rekla da je što se tiče vitalnih organa sve u redu. Čuli smo se i to veče, i dalje je delovala konfuzno, pitao sam je da li je u redu i rekla je da je boli glava. Sledećeg jutra me je zvao Bobanin ginekolog i rekao da mora da se transportuje za Beograd. To je subota ujutru, dolazim u bolnicu i kažu mi da treba da se radi CTG glave. Posle nekog vremena, ja ne znam koliko je to trajalo jer sam bio potpuno konfuzan, mi saopštavaju da ima edem na mozgu i da je kritično. Da se čekaju doktori koji će biti u pratnji i da kreću za Beograd. Odlučio sam da i ja krenem autom za Beograd.

Dolazak do Klinike Narodni front bio je potpuni šok za sve koji su se tamo našli. A najpre za doktore iz ove ustanove.

- Istrčala je ekipa doktora i odmah nas pitaju o čemu se radi jer nemaju nikakvu najavu da neko dolazi iz Zaječara?! Tu smo da pomognemo, ali ne znamo šta, kažu. Dali smo ima papire, gledali su i otišli unutra. Stvarno su želeli da maksimalno pomognu, ali posle 15-ak minuta izlaze i šalju kola sa Bobanom u Urgentni centar. Kažu nam u panici da ne gubimo vreme i da krećemo jer je ona bez svesti i nema ginekološki problem.

A onda je usledila prva borba za oporavak za koju Miša kaže da je odrađena maksimalno profesionalno i ljudski.

- Odmah su je ubacili na reanimaciju i sigurno dva i po sata se borili da je stabilizuju. Doktori iz Zaječara koji su bili u pratnji su bili vidno uznemireni, a ja sam mogao sam da im zahvalim što su je održali u životu do Beograda. I uspeli su da je stabilizuju i rekli da ide direktno na CT glave, a odatle na neurologiju na intenzivnu negu. Želim da zahvalim svim lekarima ovde jer od trenutka kada smo došli u Beograd sve je bilo maksimalno. Bukvalno su joj produžili život za dve nedelje. Imala je maksimalnu negu.

Bobana je potom došla sebi, počela da priča sa svima, iako otežano, sa potpunim razumevanjem.

- Njeno stanje je bilo teško i tu se videla razlika između njih i doktora u Zaječaru. Ovde nije bilo nikakvih neopreznih informacija, nije bilo prognoza kao što mi je u Zaječaru govoreno da će biti sutra, ili za dva dana na odeljenju. Mogu samo svim doktorima ovde da zahvalim na svemu što su pokušali i što su za nju uradili. Posle dva dana, odnosno u toku noći je imala metabolički šok, pala u komu i to je bilo to. Intubirali su je, a a koliko je ozbiljno bilo najbolje se vidi iz toga što su nam taj dan rekli da će teško preživeti noć. A ona se borila i poživela još sedam, osam dana posle toga.

Miša smatra da je bio dužan da podnese krivičnu prijavu.

- Meni Bobanu niko neće da vrati, ali ne želim da se ovo ikada nekome ponovi! Verujem u pravosuđe i u zdravstveni sistem da će da odrade sve kako treba. Ja ne mogu da tvrdim, niti tvrdim da ima greške i kakva je ako je ima, ali smatram da postoje jasni osnovi sumnje da Bobana nije pravilno lečena i da njenu trudnoću postupajući doktor nije pratio i kontrolisao na pravilan način, tj. da pre svega nije kontrolisao i sprečio povišen krvni pritisak pri čemu je od početka znao i morao da zna i da bude detaljno upoznat sa Bobaninim zdravstvenim stanjem, budući da još od oktobra 2019. godine taj isti doktor prati Bobaninu trudnoću. Postoji osnovana sumnja da je usled tih propusta Bobana ušla u eklampsiju, došlo je do ozbiljnog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja i to do nivoa koji više nije mogao da bude saniran naknadnim lečenjem, iako su u tom smislu zaista sve pokušali lekari Urgentnog centra. Posle svega i dalje smatram da je trebalo da je iz Zaječara odmah transportuju u Beograd. Nisam stručnjak i zato sam, imajući u vidu sve podatke i činjenice, podneo krivičnu prijavu da bi se utvrdila istina. Želim da saznam istinu jer je moje dete ostalo bez majke, a ja bez Bobane. Ništa mi je neće vratiti.

A poslednji razgovor sa Bobanom zauvek će nositi sa sobom.

- Uvek je pitala kako je beba, poslao sam joj slike. U petak uveče smo se čuli poslednji put. Rekao sam joj da mi naš pas Bleki opet "dosađuje", nasmejala se... I onda je bilo "Volim te, ljubim te". I to je to.

Ne može tužnije

MIŠA: VUKAŠIN JE SVE ŠTO JE OSTALO, ON JE MOJA MISIJA

- Ona je meni bila sve u životu, iskreno ne mogu da pričam o tome u ovom trenutku. Sve što smo imali, imali smo zajedno. Čekali smo dete i Vukašin je ostao da bude meni sećanje na Bobanu. To je ono najviše što je ostalo od nje, to je moja misija koju tokom života moram da izguram. Sve ostalo je otišlo sa njom - jedva izgovara Miša.

Kurir.rs/Gojko Filipović/Foto: Instagram Printscreen