Legendarni bokserski trener i menadžer i doživotni predsednik Saveza za profesionalni boks Srbije Miroslav Popović počivaće u Aleji velikana u Beogradu. Sahrana će se obaviti u sredu u 12 sati u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, a opelo će se služiti u 11.30 časova.
Miroslav Popović je preminuo u 76. godini u Beogradu, a ova tužna vest je odmah odjeknula širom bokserskog sveta. Samo nekoliko dana pre nego što će umreti, Miroslava je u njegovom domu na Novom Beogradu posetio čuveni bokser Damir Škaro iz Zagreba, koji je bio specijalni gost na završnici Svetskog prvenstva u amaterskom boksu u Beogradskoj areni. Upravo je Damir Škaro osvojio poslednju medalju za Jugoslaviju u boksu na Olimpijskim igrama (bronza u Seulu 1988), kada je selektor bio upravo Miroslav Popović.
Miroslav Popović je poreklom iz plemena Kuča, rođen je 4. avgusta 1946. na Cetinju, a odrastao je i školovao se u Beranama. Kao mladić je došao u Beograd, gde je završio Fakultet za fizičku kulturu, a rano je počeo da trenira boks u Železničaru u Savskoj ulici, gde mu je prvi trener bio Toma Vujadinović. Ubrzo je prešao u pančevački Dinamo, postavši prvak Vojvodine, što se u ono vreme ogromne popularnosti bokserskog sporta smatralo velikim uspehom.
Popović je boksu ubedljivo najviše dao kao trener, a pored Seula bio je u stručnom štabu i na Olimpijskim igrama u Moskvi, kao pomoćnik Bruni Hrastinskom. Dok je kao glavni trener bio na čelu nacionalnog tima, jugoslovenski bokseri su osvajali mnogobrojne medalje na najvećim takmičenjima: svetskim i evropskim prvenstvima, mediteranskim igrama, balkanskim i državnim šampionatima. Ukazana mu je velika čast, da dva puta predvodi selekciju Evrope u mečevima sa SAD! Beogradski Radnički je čak četiri puta vodio do titule ekipnog šampiona Jugoslavije. Doktorirao je u Sofiji.
Kao menadžer je decenijama unazad bio glavni čovek profesionačlnog boksa na Balkanu, dugogodišnji član uprave najmoćnije svetske federacije WBC i jedan od najbližih prijatelja legendarnog don Hozea Sulaimana, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda po najdužem predsedničkom stažu u jednoj globalnoj sportskoj organizaciji. Dva puta je dobio godišnje nagrade WBC-a, za lojalnost i počasno priznanje. Zajedno sa Velizarom Đerićem, tadašnju SR Jugoslaviju je učlanio u WBC na kongresu u Sevilji 1994. U dva mandata je bio predsednik Saveta SD Crvena zvezda, čiji je dobitnik nagrade za životno delo.
Miroslav Popović će za mnoge ostati poslednji veliki mag jugoslovenskog boksa, čovek koji je počeo da pomera granice u, kako je govorio, "grubom sportu kojim se bave plemeniti ljudi". Imao je mnoštvo prijatelja iz drugih sportova, kao i među političarima, slikarima, pogotovo pravim boemima, režiserima, glumcima, kompozitorima, pevačima, akademicima, ali i kockarima i kontroverznim biznismenima.
Jedno vreme je bio redovni gost na Beogradskom hipodromu, gde je pravio svadbe sinu Luki i ćerki Leni. Kada bi ga pitali za nekoga ko je nalik njemu, govorio je: `A, to je pravi hajduk`. Preminuo je u ponedeljak, na Mitrovdan, kao da je izabrao i dan kada će da se rastane od svih koji su se s njim intenzivno družili, koji su ga poštovali, ponekad se i svađali, ali su ga iznad svega mnogo voleli. Miroslav Popović će svima mnogo nedostajati...
Kurir sport/ Lazar Delić
NE PROPUSTITE
