Nekadašnji bokser, bokserski trener, selektor reprezentacije Jugoslavije i dugogodišnji istaknuti sportski radnik rođen je 4. avgusta 1946. godine na Cetinju.
Osnovnu školu završio je u Beranama, a gimnaziju i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu. Doktorirao je u Bugarskoj.
Kao takmičar pančevačkog Dinama uspio je da stigne do titule prvaka Vojvodine, a kao trener sa ekipama i pojedincima na raznim međunarodnim takmičenjima osvojio je oko 200 medalja, od toga 34 zlatne.
U januaru 1976. proglašen je za najboljeg trenera Jugoslavije za mlade boksere, a već naredne godine bio je trener prvog sastava beogradskog Radničkog sa kojim je četiri godine uzastopno bio šampion bivše države.
Bio je pomoćnik Bruna Hrastinskog kad je Slobodan Kačar osvojio zlatnu olimpijsku medalju u Moskvi, a u nizu mnogih vrhunskih takmičara treba pomenuti da je trenirao Mirka Puzovića i Ljubišu Simića.
Dugo godina bio je selektor reprezentacije Jugoslavije, a pripala mu je i posebna čast da na revijalnom meču u Las Vegasu između Evrope i Amerike, bude selektor Evrope. Bio je selektor na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine, kada je Damir Škaro osvojio bronzanu medalju, poslednju za Jugoslaviju na najvećem planetarnom takmičenju.
Popović je 2012. godine izabran za predsednika Združenih nezavisnih i slovenskih zemalja, jedne od deset konfederacija Svetske bokserske federacije (WBC), a bio je i predsednik Saveta SD Crvena zvezda.
Iza Miroslava su ostali supruga Mirjana, sin Luka, ćerka Lena i četvoro unučadi. Luka Popović je nastavio očevim putem, jer je bokserski menadžer.
Miroslav Popović je zahvaljujući svojim poznantstvima i ugledu u WBC-u mnogo učinio i za crnogorski boks, otvorio put mnogim crnogorskim bokserima i njegov odlazak svakako je udarac i za “plemenitu veštinu” u Crnoj Gori.
Kurir sport / portalanalitika.me
NE PROPUSTITE
