BIO ZAKUCAN ZA KOLICA, PA POSTAO SVETSKI REKORDER! Govorili su da NEĆE MOĆI DA HODA, imao je DEČIJU PARALIZU, a napravio ČUDO!

Predviđali su mu da nikada neće moći da hoda, a on je napravio čudo i ušao u istoriju atletike!

Otac mu je bio notorni alkoholičar, nikada ga nije upoznao jer je napustio porodicu kada se Rej rodio, a majka mu je umrla od tuberkuloze dok je još bio dete. Dobri komšija je rešio da ga usvoji i delovalo je da će sedmogodišnji Juri konačno biti srećan, međutim, ubrzo su krenuli njegovi problemi sa zdravljem.

Nažalost, dijagnostifikovana mu je dečija paraliza i doktori su bili uvereni da nikada neće moći da hoda, da će ceo život provesti u kolicima.

"Doktori nisu znali kako da ga leče. Zabijali su mu oštre igle pod kožu kako bi dobili bilo kakav odgovor nerava. Međutim, kada imate galopirajuću paralizu, ona vam umrtvi živce od skočnih zglobova do kukova, pa su bili ubeđeni da će ostati paralizovan do kraja života", otkrio je njegov unuk Tom Karson, koji je napisao knjihu i snimio dokumentarni film o životu Jurija.

Njegova nova porodica nije želela da se preda, nastavili su da tragaju za rešenjem. Pronašli su fiziologa koji je preporučio pliometrijske vežbe, što je tada bila alternativna metoda.

Borba je bila jedina opcija za malenog Reja. Želeo je da prohoda i nikada nije pomislio da odustane. Vežbao je od jutra do mraka, bio je izuzetno uporan. Čvrsto je verovao da će prohodati.

I uspeo je... Prvo je počeo da hoda uz pomoć štaka, a onda je nastavio da vežba i napredak je bio sve očigledniji iz dana u dan. Dečak za kog su govorili da će biti prikovan za kolica izrastao je u zdravog dečaka visokog 190 centimetara i imao je noge od "čelika". Upisao je koledž Perdju i počeo ozbiljno da se bavi sportom.

Trenirao je košarku, igrao američki fudbal, ali povreda ramena ga je odvojila od sportova sa loptom. Tada se zaljubio u atletiku, u disciplinama u kojoj su njegove sada snažne noge dolazile do izražaja - skok u dalj iz mesta, troskok iz mesta i skok u vis iz mesta.

1899. godine preselio se u Njujork gde je uporedo gradio karijeru inženjera i trenirao u jednom atletskom klubu. Na nagovor prijatelja počeo je ozbiljno da trenira i da se sprema za Olimpijske igre u Parizu.

I odmah je zablistao... U Parizu je osvojio tri zlatne medalje! Niko nije mogao da mu parira, bio je najbolji u skoku u dalj iz mesta (3,21m), skoku u vis iz mesta (1,655m) i troskoku iz mesta (10,58m). Britanci su ga prozvali "čovek od gume", a Francuzi "čovek žaba". Četiri godine kasnije ponovio je isti uspeh na Olimpijskim igrama u Sent Luisu, a dva zlata završila su na njegovom vratu i u Londonu 1908. godine. Bila bi i treća u njegovom vlasništvu, ali u Londonu nije bilo troskoka iz mesta.

Želeo je da pokori i Stokholm 1912. godine, ali godine su učinile svoje (36).

"Sve je teklo u najboljem redu, dok nisam dobio poruku od Stare Dame Prirode u obliku reumatičnog probadanja. Kada je to čuo jedan od mojih najboljih prijatelja rekao mi je 'Rej, postaješ star. Moraćeš da prekineš i pokleknuo sam'", rekao je jednom prilikom Rej.

Zanimljivo, na Olimpijskim igrama u Švedskoj poslednji put je viđeno takmičenje u disciplini skok u dalj i skok u vis iz mesta.

Čitav vek njegov rekord od osam medalja bio je nedodirljiv, a ostao je jedinstven i po tome što nikada u karijeri nije doživeo poraz, uvek je bio najbolji. A govorili su da neće moći da hoda...

Kurir sport / Ž.S.

BONUS VIDEO: