UMRLA JE U 39. GODINI, A NJENA SMRT I DANAS INTRIGIRA JAVNOST! Nadrealna priča o najvećoj VARALICI koju nikada nisu uhvatili!

Rekordi ove neverovatne sprinterke gotovo sigurno nikada neće biti oboreni, ali isto tako njihova verodostojnost će zauvek biti pod znakom pitanja.

Florens je bila jedno od jedanaestoro dece u porodici. Živela je u zloglasnoj četvrti u Los Anđelesu. Počela je da trči sa sedam godina. Vežbala je tako što je jurila zečeve na izletima.

U srednjoj školi je porušila gomilu rekorda i skrenula veliku pažnju na sebe. Već u prvoj godine je osvojila nacionalno prvenstvo. Međutim, ubrzo odustaje od studija kako bi se zaposlila kao blagajnica jer je morala da izdržava porodicu.

Njen trener Bob Kersi prelazi na prestižni UCLA i pronalazi finansijsku pomoć za svoju miljenicu, pa se Flo-Džo vraća atletici i studiranju. U kvalifikacijama za Olimpijske igre u Moskvi je doživela veliko razočarenje - bila je poslednja u finalu na 100 metara i prva ispod crte na 200 metara. Amerika je kasnije bojkotovala te igre.

Tri godine kasnije Florens je diplomirala psihologiju i počela pripreme za Olimpijske igre u Los Anđelesu. Uz veliku podršku navijača osvojila je srebrnu medalju. Nakon igara zaposlila se u banci. 1987. godine je odlučila da se u potpunosti posveti atletici. Pojavila se u javnosti četiri meseca pre Svetskog prvenstva i izgledala je potpuno drugačije nego ranije. Dobila je dosta na mišicnoj masi. Ponovo je osvojila srebro, iza Nemice Silke Gladisch.

Onda je došla ćuvena 1988. godina Flo je napunila 28 godina i bilo je jasno da su Olimpijske igre u Seulu poslednja prilika da Florens osvoji zlato. U međuvremenu se udala za čuvenog atletičara Ala Džojnera. On je dosta radio na njenoj fizičkoj spremi:

"Kupili smo spravu za noge od 150 dolara i vežbala je na njoj svaku noć. Prosečno je trenirala 12 sati dnevno" rekao je Džojner.

Na američkim kvalifikacijama u Indijanapolisu privukla je veliku pažnju. Bila je izuzetno mišicava, čak joj se i lice izobličilo, a glas je postao dublji.

Bilo je jako vetrovito taj dan, pa IAAF nije mogao da prizna dosta rezultata. Kada je na red došla trka na 100 metara za žene, uslovi su nisu promenili, a onda se desilo čudo:

Flo-Džo je razbila konkurenciju. Trčala je 10:49, popravila je svetski rekord za 27 stotinki, a svoj rekord za gotovo pola sekunde. Svi su se okrenuli ka meraču vetra i onda je usledio šok - na semaforu je stajalo da vetar nije duvao. Bilo je jasno da je u pitanju greška, ali IAAF je priznao rezultat.

Odmah su krenule priče o koršcenju dopinga.

Na igrama u Koreji Florens je ispisala istoriju.

U finalu na 200 metara popravila svetski rekord za 22 stotinke – njenih 21:34 jedan je od svetskih rekorda koji se smatraju nedodirljivim. Konkurenciju je pomela i na 100 metara, a zlatni komplet iz Koreje upotpunila je trijumfom američke štafete na 4×100 metara. Flo-Džo oduševila je i preko noći postala miljenica nacije.

Ali ne zadugo.

U isto vreme je u muškoj konkurenciji oduševljavao kanadski sprinter Ben Džonson. On je spustio vlastiti svetski rekord na stotki na 9:79, ali slavlje je potrajalo samo tri dana. Tada je Park Jong-sei, šef dopinške kontrole, otkrio u uzorku njegovog urina stanozolol, opasni anabolički steroid. Džonson je diskvalifikovan. Kasnije je u istrazi priznao da je koristio steroide i ranije, duže vreme, pa su mu stoga pobrisani i ranije rezultati. Džonson je bio tek najzvučnije ime od mnoštva dopinških prestupnika u Koreji, zato se nadvila velika sjena sumnje i nad Grifit-Džojner.

Ona je sve optužbe odbacivala s osmehom i tvrdila da se radi o ljubomori, ali nakon što je početkom sledeće godine iznenada objavila da odlazi u penziju, govorkanja su se samo pojačala. Olimpijski odbor stao je na njenu stranu, tvrdeći da je bila podvrgnuta intenzivnom testiranju tokom čitavih Igara i svaki put izašla čista. Međutim, nakon ujedinjenja Nemačke otvoreni su tajni spisi bivše istočnonemačke vlade i otkriveno je sistemsko dopingovanje njenih sportista pod nadzorom tajne policije. Istočnonemački atletičari dominirali su u atletici dve decenije, a gotovo niko od njih nikada nije pao na službenom doping testu. Kao ni Flo-Jo.

Kako je vreme prolazilo, Florens je imala sve više zdravstvenih problema. Doživela je niz misterioznih napada, od kojih najsnažniji 1996, zbog kojeg je završila u bolnici. Verner Frank, profesor molekularne biologije koji je učestvovao u otkrivanju istočnonemačke doping-afere, izjavio je da je taj napad karakteristični simptom upotrebe anaboličkih steroida.

Dve godine kasnije dogodila se tragedija u domu Džojnerovih. Tog kobnog jutra Al se spremao da odvede kćer u školu i krenuo da probudi ženu, ali uzalud. Florens je prestala da diše.

Brzo je stigla policija, a nakon prvobitnih pregleda, uzrok smrti nije bio jasan. Službena izjava policijskog doktora bila je da je Florens umrla prirodnom smrću. Nakon toga je prvobitnu tugu u javnosti zamenila zlurada pakost. Gotovo da nije bilo čoveka koji nije verovao da je upotreba ko-zna-kakvih sredstava iz sofisticiranih laboratorija odvela Flo preko grandioznih uspeha do tragične smrti.

Međutim, nakon mesec dana došli su rezultati temeljne obdukcije. Florens Grifit Džojner ugušila se prilikom epileptičnog napada. Steroidi prvenstveno vrše štetan uticaj na kardiovaskularni sistem, pa mogu prouzrokovati srčani i moždani udar, ali ne i epileptične napade.

"Moja žena je bila na konačnom doping-testu. I rezultat je ponovo isti, ona je potpuno čista. Zato vas molim, preklinjem, pustite moju porodicu da tuguje i Flo da počiva u miru!" rekao je Al u suzama na kratkoj pres-konferenciji povodom obdukcije.

Takav rasplet ponovo je promenio pogled javnosti, ali sumnja nikada neće u potpunosti da nestanu. Američki sprinter Darel Robinson tvrdio je da joj pribavljao hormon rasta, a ona ga zbog te izjave nije tužila. No, ona je imala takav stav da se ne zamara raznim pričama. Niko sa sigurnošću ne može tvrditi kako Florens zaista nije bila iskra svetla u tim mračnim vremenima, prvakinja koja je spartanskim vežbanjem uspela da proširi granice ženskog tela.

Ipak, najsumnjiviji je njen ogromni napredak u vrlo kratkom periodu, i to u prilično kasnoj dobi za sportistu. Bila je tek jedna od odličnih atletičarki, a onda odjednom prešla u kategoriju samu za sebe. Isto tako je neverobatno kako u posednjih 30 godina niko nije uspeo ni da primiriše njenim rekordima - najbliže je došla Marijon Džons, osuđena doping-prestupnica koja je zbog toga završila i u zatvoru na pola godine. Ako je sve zaista bila velika farsa, Džo-Flo neće imati priliku da olakša savest i prizna sve pred svetom kao što je to učinio Lens Armstrong.

Jedno je sigurno: Florens Grifit Džojner je ili najdominantnija atletičarka svih vremena ili najveća varalica koju nisu uhvatili.

Kurir sport/J.M./Telesport