Tokom nedelje završnog ATP Mastersa u Londonu, važne stvari za tenis se odigravaju – i van terena O2 Arene. Tokom serije sastanaka čelnih ljudi svetskog tenisa okupljenih „na marginama“ poslednjeg turnira sezone koji se – posle 11 godina – poslednji put održava u postojbini „belog sporta“, biće donešene brojne odluke koje bi trebale da trasiraju put teniskih takmičenja u drugoj godini pod razornim uticajem korona virusa. Očekuje se da će prve objave iz Londona predstaviti najbolju moguću verziju kalendara takmičenja za prvi deo sezone – ali će opseg tema biti svakako širi od toga – jer se kompleksnost aktuelnog momenta u kome se nalazi tenis izražava i kroz teme koje bi mogle da imaju značajan dugoročni uticaj na njegov razvoj i popularnost – marketing, format takmičenja, saradnja sa medijima i upotreba novih informatičkih tehnologija radi pristupa novim ciljnim grupama pratilaca i obožavalaca.
Novak Đoković, šestostruki osvajač ATP trofeja za prvoplasiranog igrača sezone i glavni pokretač nove asocijacije profesionalnih igrača i igračica – posebno se osvrnuo na ove teme u razgovoru sa dopisnikom Kurira posle briljantne pobede u prvom kolu Grupe Tokio 1970. protiv Argentinca Švarcmana:
"Smatram da bi mi svi u teniskom sistemu trebali da budemo otvorenog uma i da bi trebali da uzmemo u razmatranje određene promene, i kod pravila i kod kalendara, na koji način se igraju turniri, koja je dužina trajanja turnira. To su sve teme o kojima bi trebali da diskutujemo,“ ističe Novak, i nastavlja:
"Poslednjih godina, imamo primere da su neki ljudi ispitivali neke nove modele. Muratoglu je, na primer u periodu kada se nisu igrali profesionalni turnira zbog korone, u svojoj akademiji organizovao mečeve koji su se igrali na vreme. Činjenica da je prosečna starost teniskog fana preko 60 godina, što je, po meni, zabrinjavajuće za jedan sport..." upozorava Đoković.
"Moramo da se prilagodimo novim generacijama koje žive na telefonu i pažnja im je sve više ograničena. Slikovito, njima bi trebao da se „sažvaće“ sadržaj, da sve to bude kratko i intezivno, zabavno. Sportovi kao što je košarka, NBA na primer, prilagodili su se tome. Njihov primer bi mogli da koristimo. Imaju ogroman uspeh u komercjalno-marketinškom smislu. NBA je savršen primer, a neki sport koji bi mogao da se poredi sa tenisom je golf. Golf je individualan sport, i oni su dosta bolji od nas kada su iako istraživanja govore da je tenis na deobi trećeg i četvrtog mesta kao najpopularniji sport na svetu, kojeg gleda između 1,3 i 1,4 milijarde ljudi na svetu. To je ogromno tržište. Ali smo deveti ili deseti na listi koliko je sport iskorišćen i gledan", kaže Novak, i zaključuje:
"Ima tu dosta tema o kojima bismo trebali da pričamo – ali s obzirom da je tenis tradicionalan – a pomalo i konzervativan sport po nekim stvarima - ne ostavljamo dovoljno prostora za te razgovore".
Ako je suditi po ovim navodima, Novakov nastup u Londonu će biti izražen kroz više uloga – i smisao i važnost njegovih reči i gestova bi mogla da „dodirne“ milione ljubitelja tenisa – baš kao i poruka njegovog trijumfalnog pozdrava publici širom sveta, ponosna i prkosna pred praznim tribinama teniskih arena.
(Kurir sport/Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
