Poražena je u prvom kolu u dva seta (6:4 6:1) Aleksandra Krunić protiv Klare Burel - što je možda i bilo očekivano posle veoma dugačke pauze koja je usledila kao posledica neugodne povrede kolena.
I pored toga, Krunićeva je u prvom setu prikazala kvalitetan tenis, ali je dugačko odsustvo sa terena ostavilo traga - pre svega na fizičkoj formi.
U komentaru na meč i ono što mu je prethodilo Aleksandra nam kaže:
"Otišla sam ranije u krevet, ali nisam spavala, celu noć sam se vrtela, zaspala sam tek oko šest ujutru. Živci su me pojeli. Jasno je da fizički još nisam na potrebnom nivou, pogotovo kada je reč o nogama – nedostaje mi i treninga i mečeva. Idemo korak po korak, ali još nisam dovoljno koraka napravila. Daleko sam od svojih 100 posto, a moram da budem na 100 posto kako bih bila konkurentna na ovom nivou. Nije realno da posle mesec-dva treninga dođem na meč i odmah se osećam dobro. Potrudiću se da budem strpljiva, verujem da mogu da vratim svoje telo i igru na pređašnji nivo. Mislim da će mi biti potrebno oko šest meseci i treninga i mečeva – možda se desi i za tri-četirim ali to zavisi koliko ću igrati mečeva. Ostalo mi je još po osam turnira i u singlu i u dublu sa zaštićenim rangom – osećam pritisak, nikada nisam bila u ovakvoj situaciji, kao da je sad ili nikad zbog zaštićenog ranga. Tačno osetim da ne mogu da igram duge poene – mogu jedan-dva, ali onda nemam energije. Malo i bežim od desne noge na forhendu, ipak se dobro sećam kako sam se povredila. Koordinacija pokreta mi još nije tu – noge rade jedno, ruke drugo, potrebno je vreme., donosim sebi nejasne odluke. Kljuca me u mozak to kada ne mogu nešto da uradim nogama, to mi se nikada ranije nije dešavalo, ali posle dve operacije... Jačam noge, ali moram da radim i na eksplozivnosti – pre nisam radila toliko u teretani, ali sada mam osećaj da moram da nadoknadim sve vreme koje sam propustila," prenosi nam ona.
"U oktobru sam se vratila turnirima, nisam imala ni pripreme jer sam se razbolela, uvek je nešto stani-kreni. Znam šta sam radila kada sam bila u top 50, radim to i sada i nadam se da će klikne. Ne mogu da kažem da sto posto verujem da ću se vratiti – svaki dan je neka sumnja ili dilema. Još mi je stegnuto koleno, kad ustanem, treba mi dvadeset minuta da ga savijem, nekad sam u fazonu da se više nikada neću kretati kao nekad. Ide nabolje, doduše, sada sam negde između oporavka i trenažnog procesa. Moram da prođem kroz ovo blato, kroz ovakve razočaravjuće mečeve, nije realno da sada sebe upoređujem sa onom koja sam nekada bila. Bitno da je koleno OK, da je sada glavni trening, to me teši. Korak po korak, šta da radimo", iskrena je naša teniserka.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
