AUSTRALIJAN OPEN ČEKAJU VELIKE PROMENE! Direktor turnira najavio - mnogo toga će biti drugačije!

Specijalni izveštač iz Melburna - Vuk Brajović

“Moja teniska biografija potiče iz trenerskog posla; bio sam trener na koledžima gde se igralo posle neca, i to je tada funkcionisalo i na juniorskom nivou sasvim u redu. Ipak mislim da će, uz dalji razvoj tenisa, o tome odluku primarno donositi igrački segment i nemoguće je uz to fiksirati neki datum. Razvoj tenisa podrazumeva razmatranje načina kako bi ga trebalo menjati, i pomalo izgleda čudno da se nec igra tokom poena ali ne i posle servisa, a da bi pritom značajno ubrzalo samu igru. Zanimljivo je da smo tokom muškog i ženskog singla i dubla na ovom Australijan openu izračunali da su mečevi trajali 15 sati duže usled toga što su se poeni ponovo započinjali posle pogođenog neca u servisu. Svaki od poena koji je na taj način igran trajao je u proseku 18 sekundi duže nego što bi bio slučaj da se nastavilo sa igrom. To je jedan od načina da se igra ubrza, i nastojaćemo da razmatramo i druge kroz vreme”, najavljuje Tajli.

Upitan da li će se slobodnije kretanje publike tokom mečeva i dalje praktikovati naredne godine, Tajli kaže:

“Svakako ćemo ostati pri tome. Naši posetioci sada mogu brže da uđu na stadion i time ne budu zadržani da desetine minuta čekaju dok se ne otvore kapije, što je sjajno novo iskustvo za njih. Igrači su već počeli da se navikavaju na malo više kretanja publike koja shvata koliko je pritom važno da preterano ne uznemiravaju igrače. Prvih dana su se svi navikavali na to, dok je u drugoj nedelji sve došlo na svoje mesto i niko nije protestovao zbog te promene u protokolu od strane igrača. Publika je sada oduševljena prilikom koja joj se pruža”, naglašava direktor Australijan Opena.

Da li će nešto biti učinjeno u vezi zakazivanja mečeva koji mogu da potraju do kasno u noć – ili je to priroda sporta da je nemoguće uticati na te okolnosti?

“Preneću vam nekoliko statističkih pokazatelja i po ovom pitanju. Time što smo počeli turnir u nedelju, već smo situaciju sa mogućim dužim trajanjem mečeva prvog kola u do ove godine veoma zgusnutom rasporedu, pa su igrači u proseku imali 2 sata više za oporavak između mečeva nego što je to do sada bio slučaj. To je direktna posledica toga što smo turnir počeli dan ranije. Neki mečevi su trajali mnogo duže na nekim terenima nego što je to slučaj tokom sezone (Koko Gof, na primer) pa smo morali da program tog dana skratimo za jedan meč na tom terenu. Uvođenje igre na nec posle servisa, kraće vreme za pauze tokom meča, skraćenje zagrevanja igrača, početak meča na vreme su neki od načina koje bismo mogli da razmotrimo u cilju skraćenja trajanja mečeva – ali bi time trebali pre svega da se bave sportisti. U proseku su mečevi na ovogodišnjem turniru bili 2 minuta duži nego što je to bio slučaj prošle godine, ali je zanimljivo to da time čisto vreme igre nije povećano od 2023. Ta dva minuta su pripadala svim drugim aktivnostima između poena, i to je nešto čime bismo trebali bolje da upravljamo – objašnjava Tajli.

Sineru je uručen trofej na kome nije bilo mesta za njegovo ime – pa je novi morao da se pravi. Kada ste postali svesni toga?

“Pre tri godine nam je to postalo jasno, ali je taj trofej najlepša potvrda naše tradicije, nasleđa… Trofej Normana Bruksa je veoma cenjen, i kada smo se pozabavili time da napravimo repliku – nismo nigde mogli da nađemo tu vrstu srebra. Posle mnogo muka smo pronašli jednu juvelirsku radnju u Engleskoj koja nam je to izradila na osnovu koje smo mogli da napravimo repliku. Ona je inače veoma skupa, i mi smo jedan od retkih turnira koji je poklanja pobedniku u pravoj veličini prvobitnog trofeja – koji brižno čuvamo jer je veoma vredan”, ističe direktor turnira.

Šta bi bili kratkoročni i srednjeročni ciljevi Australijan Opena?

“Mi smo već prošle godine isplanirali turnire za 2024. i 2025. godinu i došli do neki odličnih ideja, i planiramo da iz iznesemo pred javnost u narednim mesecima. 30 dana će nam biti potrebno da rasklopimo postavku turnira u Melburn Parku, a zatim ćemo dovršiti planiranje za turnir 2026. godine u narednih mesec dana. Pripreme za izvođenje turnira za 2025. godinu ćemo započeti mesec dana posle toga i već smo dobrano započeli ciklus našeg daljeg rada. Nisam u mogućnosti da vam sada otkrivam detalje inače veoma opsežnog plana za 2025. ali je sigurno da će se lokacija turnira i dalje dograđivati i evoluirati na razne načine. Nama nije važan samo broj ljudi koji će dolaziti na Australijan Open već i zadovoljstvo igrača, publike i 12.000 zaposlenih oko turnira. Brojevi će i dalje rasti, kompleks će se širiti, uvodiće se nova iskustva za našu publiku kao što je koncept Nedelje otvaranja i brojnih programa koji će biti uvršteni u njega po čemu će Australijan Open biti prepoznat kao jedan od najboljih sportsko-zabavnih manifestacija na svetu”, kaže Tajli.

Da li ste primetili da je u nekom trenutku bilo previše publike u kompleksu?

“Zavisi kako na to gledate i kako time upravljate. Ako pričamo o tome da je u istom trenutku bilo toliko i toliko ljudi u kompleksu, onda ste možda u pravu – ali dan je dug, ljudi dolaze i odlaze… Zanimljivo je to što je preko 400,000 karata prodato za ispod 50 australijskih dolara (oko 35 evra), tako da skoro polovina ljudi koji su došli u kompleks nije platila više od tog iznosa, što je sjajna statistika za nas. Jedna od naših glavnih inicijativa je da pružimo što veći pristup tenisku našoj zajednici i zato ćemo pružiti još više sadržaja u Nedelji otvaranja u kojima će vrhunski igrači nastupati a pratiti ih pune tribine posetilaca. Priredićemo i veći Dan otvaranja turnira i ono što je bilo odlično je to što smo dobro rasporedili posetu tokom 15 dana turnira gde ni jednog dana nismo bili blizu cifri od 100,000 posetilaca već je prosek bivao između 80 I 90 hiljada. Te brojke su odlične, a podstaknute su i dobrim vremenskim uslovima – što je odgovaralo našim najavama da ćemo doći do rekordne posete u tom slučaju”, zaključuje optimistično Krejg Tajli.

Kurir sport

Bonus video: