REMEK-DELO TENISA: Karlos, Janik, izvinite što smo poverovali da ovaj meč nije stvarnost!
Pet sati i dvadeset devet minuta je trajala ova uspomena koja životu daje novi smisao, ovo remek-delo ljudskog pregalaštva, sposobnosti, kreativnosti, volje i moći koje samo rezultatske forme ograničavaju.
Ono što su obojica asova ostvarili danas je zaista legat za večnost koja se direktno upisuje u univerzum, a ono sa čime ćemo se mi boriti je: kako shvatiti da će posle ovoga ili jedan ili drugi više ikada posegnuti za reketom – jer šta je ovde više moguće izvesti na teniskom terenu kao izražajnoj formi?
Ono što je već ovako brzo po okončanju ovog meča jasno je – da ga se nećemo sećati po bilo kakvom rekordu, već po tome šta su Siner I Alkaraz ovde sve prevazišli.
Ako se u stvarnosti dešava ono što ni misli ne mogu da sustignu, kako se ulazilo u dramatične zaplete i iz njih porađala čudesna rešenja – svaki put drugačija – opravdava ocenu da su ova dvojica momaka, učesnici “najmlađeg” finala Slema u ovom veku transcendirali sebe kroz medijum sporta, bezbroj puta podižući prag razumevanja oduševljenja za sve doživljeno.
I ako zaista neko može da pobroji sve udarce, sva istrčavanja, svo požrtvovanje, svu inventivnosti i lucidnost da se prednost ostvari ili spreči, sve promene, sve dramatične i neizvesne momente viđene danas na krcatom Šatrijeu – onda mi nismo gledali isti meč.
U tom smislu su Karlos i Janik obojica danas postali šampioni, otvorivši novo poglavlje u istoriji tenisa i sporta uopšte – jer definicija pobede ne bi bila ispisiva bez svega što je uslovno rečeno poraženi u ovom meču stvorio.
Bez lažnog fer-pleja, bez suvišne korektnosti – tenis je danas u Parizu osvojio svoju budućnost u novom vrednosnom smislu, i Velika trojka sada može biti zaključno ponosna na sve što su učinili da inspirišu pojavu ovakvih velikana kao njihovih naslednika.
