Dara Bubamara će uskršnje praznike provesti radno, ali je nedelja rezervisana za tradicionalno porodično okupljanje. Pevačica će najveći hrišćanski praznik provesti sa sinom Kostom, kao i s njegovim tatom Milanom Kesićem u Futogu, u domu njegove tetke, koja ujedno i brine o njihovom nasledniku.U intervjuu za naš praznični broj temperamentna Novosađanka je do detalja ispričala kako izgledaju praznici u njenom domu.- Bajkovito, ali samo zbog toga što je kuća sređena u duhu praznika. Ali ja nikad ne osetim tu prazničnu euforiju jer uvek radim. Tako sam za Veliki petak bila u Švajcarskoj, a danas na Veliku subotu pevam u Nemačkoj. Posle toga se odmah vraćam kako bih bila malo sa sinom za Uskrs, ali već uveče ću pevati na Srebrnom jezeru.
Bar ćeš uživati u svom bajkovitom domu?- A ne! Uskrs ću provesti, kao i svake godine, s najmilijima u Futogu kod Novog Sada. Od rodbine će biti bake, deke, sin Kosta, njegov tata Milan sa svojim roditeljima, moj brat, snajka i njihova ćerkica. Dolazi nam rodbina iz Pariza. Ma, to će biti prava fešta. Tucaćemo se jajima, uživati u specijalitetima koje priprema Milanova tetka, koja inače i čuva naše dete.Da li si ti ikad ofarbala jaja?- Nisam, to baka radi. Eto, to mi je velika mana. Međutim, otkad imam Kostu, trudim se da maksimalno ispoštujem običaje i da im se prilagodim. Iako nisam toliko angažovana oko Uskrsa, moj naslednik jeste. On sa svojom bakom aktivno učestvuje u farbanju, a ja mu pravim društvo i da s njim razgovaram o značaju ovog praznika.Koliko si upućena u taj značaj?- Veoma. Što sam starija, ozbiljnije to doživljavam. U fazonu sam, čini dobro i očekuj da će ti se to vratiti. Ne smatram da u crkvu treba odlaziti svaki dan da bi nam bilo dobro u životu. Recimo, meni kad se pale sveće, ja odem u hram i upalim za zdravlje i sreću, pomolim se bogu, a kada mi se ide na majčin grob, to učinim. Kod mene se sve spontano dešava. Nisam zatucani vernik, sve radim iz srca.Ljiljana Stanišić
