Od 20. maja kraj jedne sekunde koja je pravila haos: Menja se način na koji ceo svet meri vreme!
- Prestupna sekunda biće ukinuta od 20. maja 2027, uz podršku Generalne konferencije za tegove i mere.
- Odluka treba da smanji rizik od kvarova u računarima, telekomunikacijama i drugim sistemima koji zavise od preciznog vremena.
Odluku je pre nekoliko dana podržala Generalna konferencija za tegove i mere, međunarodno telo koje odlučuje o standardima merenja. Nova pravila počeće da se primenjuju 20. maja 2027, a cilj je da se smanji rizik od kvarova u računarskim sistemima, telekomunikacijama i drugim tehnologijama koje moraju da budu precizno usklađene.
Možda zvuči neobično da jedna jedina sekunda može da napravi toliko problema, ali savremena tehnologija zavisi od toga da različiti uređaji i sistemi pokazuju gotovo potpuno isto vreme. Bankarske transakcije, računarske mreže, satelitska navigacija i telekomunikacije oslanjaju se na precizno vremensko usklađivanje. Kada se vreme promeni na način koji softver ne očekuje, posledice mogu biti mnogo veće od toga što će jedan sat pokazivati sekundu više.
Zašto smo uopšte dodavali sekunde?
Zvanično vreme zasniva se na atomskim satovima, koji mere vreme izuzetno precizno. Problem je u tome što se Zemlja ne okreće oko svoje ose uvek potpuno istom brzinom. Na njenu rotaciju utiču različiti prirodni procesi, pa se vreme određeno položajem Zemlje u odnosu na Sunce postepeno razlikuje od vremena koje pokazuju atomski satovi. Prestupna sekunda uvedena je kako bi se ta razlika držala pod kontrolom.
Od 1972. godine dodato je ukupno 27 prestupnih sekundi. Kada se takva korekcija uvede, jedan minut može da traje 61 sekundu umesto uobičajenih 60. Ljudi tu promenu uglavnom ne primećuju, ali računarski sistemi ne funkcionišu uvek tako jednostavno. Različiti programi moraju da obrade dodatnu sekundu na odgovarajući način, a ako to ne urade, može doći do grešaka i prekida rada.
Jedna sekunda već je obarala internet servise
Problemi nisu samo teorijski. Posle uvođenja prestupne sekunde 2012. godine, pojedini računarski sistemi imali su poteškoće u obradi dodatnog vremena, a prijavljeni su problemi sa servisima kao što su Reddit i LinkedIn. Mediji su zabeležili i kašnjenja letova australijske avio-kompanije Qantas. Ovakvi slučajevi pokazali su da čak i mala promena u načinu računanja vremena može da izazove probleme kada veliki broj sistema istovremeno mora da je obradi.
Razlog je u tome što računari često očekuju da vreme teče pravilno i predvidljivo. Kada se pojavi dodatna sekunda, softver mora da zna šta da uradi sa njom. Neke kompanije zato koriste posebne metode kojima promenu raspoređuju tokom određenog perioda, umesto da svi sistemi odjednom naprave isti vremenski skok. Međutim, različiti načini rešavanja problema mogu dovesti do toga da sistemi privremeno ne budu potpuno usklađeni.
Šta ako bi sekundu trebalo oduzeti?
Stručnjake je posebno zabrinula mogućnost takozvane negativne prestupne sekunde. Dok se ranije vreme povremeno pomeralo dodavanjem jedne sekunde, promena brzine Zemljine rotacije mogla bi da dovede do situacije u kojoj bi jednu sekundu trebalo oduzeti. U tom slučaju, jedan minut bi trajao 59 sekundi. Takva korekcija do sada nije sprovedena, pa nije izvesno kako bi svi postojeći sistemi reagovali na nju.
U dokumentima koji su prethodili odluci navedena je procena stručnjaka da bi verovatnoća potrebe za negativnom prestupnom sekundom mogla da dostigne 30 odsto do 2035. godine.To je jedan od razloga zbog kojih je promena postala hitnija: priprema sistema za korekciju koja nikada ranije nije sprovedena mogla bi da zahteva značajna ulaganja. Umesto da čekaju da se pojavi još složeniji problem, međunarodni stručnjaci odlučili su da promene pravila unapred.
Šta dolazi umesto prestupne sekunde?
Nova pravila dozvoliće da se razlika između koordinisanog svetskog vremena, poznatog kao UTC, i vremena zasnovanog na Zemljinoj rotaciji postepeno poveća do jednog sata. Ovaj pristup u medijima se naziva „prestupni sat“, ali to ne znači da će ljudi uskoro morati da dodaju ili oduzimaju čitav sat na svojim telefonima. Reč je o tome da se korekcije više neće obavljati dodavanjem pojedinačnih sekundi, već će se veća razlika tolerisati tokom veoma dugog perioda.
Prema objavljenim objašnjenjima, do granice od jednog sata moglo bi da prođe više vekova, pa čak i hiljade godina, u zavisnosti od toga kako se Zemlja bude okretala.Promena zato neće promeniti svakodnevno računanje vremena niti će korisnici morati da podešavaju satove na svojim uređajima. Njena glavna svrha jeste da omogući stabilniji sistem za računare i druge tehnologije, bez povremenih korekcija koje mogu da izazovu probleme.
Šta to znači za obične korisnike?
Za većinu ljudi promena će proći gotovo neprimetno. Mobilni telefoni, računari i pametni satovi neće zbog ove odluke odjednom pokazivati drugačije vreme, niti će svakodnevne obaveze morati da se prilagođavaju novom sistemu.Najveća promena odnosi se na način na koji se zvanično vreme održava usklađenim sa Zemljinom rotacijom i na posao koji čeka stručnjake koji razvijaju sisteme za precizno merenje vremena.
Odluka je važna i zato što pokazuje koliko se savremeni svet oslanja na preciznu sinhronizaciju. Dok se nekada o vremenu uglavnom razmišljalo kroz kazaljke na satu i smenu dana i noći, danas od njega zavise globalne mreže, navigacija, finansijski sistemi i čitava digitalna infrastruktura. Prestupna sekunda odlazi u istoriju ne zato što više nije važno da vreme bude precizno, već zato što je postalo važnije da se njime upravlja na način koji savremena tehnologija može pouzdano da obradi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
