Gost Svetislava Basare u najnovijem izdanju emisije Crveni karton bio je član Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.
Između ostalog govorio je i o opoziciji i višenedeljnim protestima koji se odvijaju u Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji.
- Kad neko kaže, hajde da se opozicija ujedini, ja pitam jesi li za EU, jesi li za NATO, da li je Rusija agresor, da li treba da definišemo granice i da se ne meša u suverene stvari susednih država. Apsolutno si u pravu da neću naći koalicionog partnera. U tom rolerkosteru, na protestima 1 od 5 miliona došli smo do toga da ne može da govori Mira Karanović. Onda se tu ušunjao Savez za veliku Srbiju, to je Boško Obradović, malo je on ljotićevac. Da se objedinjavam s naslednicima Marisava Petrovića, čoveka koji je sa svojom ljotićevskom jedinicom izvodio decu u Kragujevcu pred nemačke mitraljeze, ne pada mi napamet - započeo je Čanak.
Potom je dao svoju ocenu trenutnih protesta pod sloganom "Srbija protiv nasilja".
- Bio bih najsrećniji da su ovi građanski protesti neka pobuna. Kad smo pravili proteste 99. posle bombardovanja pisalo je "Dole Milošević", pozivaju vas Nenad Čanak, Mile Isakov i tako je i bilo. Znalo se ko poziva i ko je za šta odgovoran. Ovde su se prvo skupili ljudi, sad se najedanput traži rukovodstvo koje halucinira šta treba da se uradi sa zahtevima, ok nemam problem s tim. Ali problem je u sledećem, jedine uspešne demonstracije su se desile 96. na 97. i 2000. Zato što su i jedne i druge bile posle dobijenih izbora. Dobiješ izbore, pa se buniš - objašnjava Čanak.
Napravio je paralelu utvrdivši da ni tadašnja opozicija nije imala previše medija uz sebe.
- Šta, da nismo mi imali fer uslove i izbore pod Miloševićem? Imali smo političku agendu koja je bila suprotna onom što je Milošević radio. Ovde su ljudi izašli jer su užasnuti, s pravom, da žive u krvavoj kaljuzi gde nema ničeg to je svetinja. Nisu svetinje popovi u najskupljim automobilima i pozlaćeni manastiri. Svetinje su ljudski životi, a naročito dečji životi. Sloboda je svetinja. Kakva je to sloboda gde živiš u vremenu gde je napravljeno nešto gore od partijske države. Strašno mi je da gledam časne i dobre ljude koji su izašli jer im je dosta užasa, kako ne može da isprati nekakvu izmišljenu političku strukturu koja bi to trebalo da artikuliše - zaključio je Čanak.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
