BEOGRAD - Gradski menadžer Goran Vesić i predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević podržali su danas akciju "Prolećna sadnja stabala u Beogradu" na Terazijskom platou i tom prilikom poručili da će se i dalje truditi da ozelene što više površina."Ove godine će Grad Beograd zasaditi skoro 4.000 stabala, a samo u drvoredima kao što je ovaj, zasadićemo više od 1.500 stabala", naveo je Vesić i dodao će i u narednom periodu raditi na ozelenjavanju što više površina.Kako je rekao, sledeći korak u toj nameri jeste ozelenjavanje najvećih bulevara u gradu tokom marta i to Goce Delčeva, Mihajla Pupina, Nikole Tesle, Cvijićeva i Dimitrija Tucovića."Zasadićemo cveće što ne košta puno, ali hoćemo na taj način da damo svoj doprinos ulepšavanju grada, a trudimo se da uradimo što više mini parkova. Prošle godine smo uradili skoro 40, a ove godine je planirano oko stotinu", istakao je Vesić.On je podsetio da će Studentski park biti zatvoren tokom noći na tri nedelje, kako bi se zasadilo pedesetak novih stabala, izbisali grafiti i ponovo uredila igrališta za decu."Bez obzira na tešku finansijsku situaciju pokušavamo da izdvojimo što više sredstava za ekologiju i ozelenjavanje", istakao je Vesić.Nikodijević je tom prilikom podsetio da je Grad Beograd pre četiri godine, kao prvi grad u regionu, usvojio Strategiju o pošumljavanju i da su rezultati rada po toj strategiji vrlo impozantni."Kao Grad Beograd ne zaostajemo puno za evropskim standardima kada su u pitanju zelene površine po glavi stanovnika", rekao je Nikodijević i dodao da i stručnjaci preporučuju pošumljavanje kao najbolji vid borbre protiv klimatskih promena, erozije, klizišta i poplava.Nikodijević je istakao da je velika šteta što u Srbiji nema dovoljno dobrih sadnica, zbog čega se moraju uvoziti, ali i da je to prilika da se uloži u nova radna mesta i šumarstvo."Ove godine izabrali smo odlične sadnice. Sadimo sorte belog jasena, crvenolisnu šljivu, lipu, kesten", naveo je direktor JKP "Zelenilo" Slobodan Stanojević.Kako je istakao, novinu u drvoredima predstavljaju mini rezervoari, koji će osim zalivanja sadnice, primati vodu i kasnije je u zavisnosti od potreba korenog sistema ispuštati, čime će biti rešeno pitanje zalivanja na konkretniji način.
