Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić obišao je danas pećine ispod Tašmajdana zajedno sa autorima knjige "Beograd ispod Beograda" Zoranom Nikolićem i Vidojem Golubovićem i upoznao se sa istorijom i turističkim potencijalom tog prostora.
Radojičić je istakao da "podzemni grad ispod Tašmajdana", u kome se prelama istorija Beograda, ima ogroman turistički potencijal i dodao da će nastaviti projekat koji je započeo njegov prethodnik kako bi to mesto oživelo i bilo deo turističke ponude srpske prestonice.
- Imamo idejno rešenje, ali nas čeka još mnogo posla. Na prvom mestu su bezbednost i instalacije, a značajan deo projekta jeste i građevinsko-arhitektonski deo ispred pećina. Sve zajedno mora da prođe kroz jasnu studiju izvodljivosti i finansijsku konstrukciju. Čeka nas veliki posao. To nije lak zadatak, ali daćemo sve od sebe da ovaj prostor zaživi kao mesto koje će Beograđani i turisti moći da posećuju i da mu se dive, istakao je gradonačelnik nakon obilaska.
On je primetio da ljudi koji dolaze u Beograd uviđaju potencijal grada i smatraju da je on neiskorišćen.
- Ambasadori stalno naglašavaju da im je Beograd toliko zanimljiv da tokom svog četvorogodišnjeg mandata uspeju da razotkriju samo delić sveg što on ima i svi ostaju vezani za Beograd zato što je bogat istorijom i kulturom, naglasio je Radojičić.
Nikolić je rekao da je veliko interesovanje građana i turista za pećine ispod Tašmajdana i da je knjiga "Beograd ispod Beograda" od 2002. godine skrenula pažnju na taj prostor.
- Do sada smo dovodili trojicu gradonačelnika, direktora Svetske turističke organizacije Taleba Rifaja, a bila mi je izuzetna čast da vodim ambasadora Japana koji nam je poklonio one žute autobuse i svi su pokazali veliko interesovanje za ovaj prostor, rekao je Nikolić.
On je naglasio da je Tašmajdan "kompletna istorijska vertikala Beograda na skriven, a opet upečatljiv način".
- Od poslednjeg talasa Panonskog mosta, stene koja je stara 13,5 miliona godina preko Rimljana, Turaka, žrtava koje su ovde bile spaljene tokom svih onih ratova - sve što je bilo dobro i loše se nekako potpisalo u steni pored Tašmajdana i ovaj prostor definitivno ne bismo smeli da zaboravimo, istakao je Nikolić, ukazavši na značaj osvetljavanja Beograda, njegove istorije, tradicije.
Nikolić i Golubović su gradonačelniku skrenuli pažnju da su pećine Tašmajdana jedno od najneobičnijih beogradskih mesta.
- Kako smo svi navikli da se vaskolika beogradska istorija odmotava oko Beogradske tvrđave, jer je uvek tu bilo utvrđenje još od Rimljana pa na ovamo, tako je Tašmajdan neka vrsta beogradske skrivene duše, rekao je Nikolić.
U Prirodnjačkom muzeju se čuvaju fosili pronađeni na Tašmajdanu koji datiraju iz vremena kada su u stenu na tom prostoru udarali poslednji talasi Panonskog mora.
- Potom Rimljani prave Singidunum kopajući ponajviše stenu sa današnjeg Tašmajdana, zatim Karađorđe tu skriva svoj štab, a Turci mu u Prvom srpskom ustanku nadevaju ime Tašmajdan (taš-kamen, majdan-rudnik). Odatle se vadi šalitra, u Prvom svetskom ratu se naši stari skrivaju od bombardovanja i na kraju Nemci tokom okupacije tu prave svoje sklonište, za to vreme najsavremenije moguće, ispričao je Nikolić.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
