GOSTI FRISTAJLERA IMAJU PRAVO NA ODŠTETU: Mnogi ostali bez dokumenata, odeće, obuće! Stručnjak objasnio šta treba da urade

Popularni beogradski splav koji se nalazi na novobeogradskoj obali Save,"Fristajler", i dalje je do pola u reci i to nakon što je delimično potonuo u novogodišnjoj noći.

U međuvremenu, trenutni bilans potonuća "Fristajera" izgleda ovako: dve devojke su lakše povređene, niko nije stradao, splav još uvek nije izvučen iz vode a istraga je i dalje u toku. Osim toga, policija je, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila menadžera splava Fristajler D.V. (44), direktora M. R. (41) i vlasnika splava koji je državljanin Grčke M. Lj. (51). Oni su uhapšeni zbog sumnje da su učinili krivično delo "teško delo protiv opšte sigurnosti sa umišljajem za izazivanje opšte opasnost". Oni se sumnjiče da su 31. decembra 2022. godine na splav omogućili prisustvo većeg broja osoba nego što je kapacitet ovog objekta, koji je zbog toga delom potonuo i na taj način ugrozili bezbednost većeg broja lјudi.

A situacija je u noći između 31. decembra i 1. januara bila dramatična. Ljudi su bežali sa tonućeg splava ostavajući sve za sobom. Šef smene u Komandno-operativnom centru MUP-a Srbije, pukovnik policije Igor Vasić, naveo je da je policija u novogodišnjoj noći odmah reagovala i sprečila teže posledice.

"Voda je počela da prodire na splav "Fristajler" petnaestak minuta posle ponoći, a brzom intervencijom pripadnika Sektora za vanredne situacije sa Novog Beograda i Jedinice za bezbednost na rekama izbegnute su veće posledice. Sem materijalne štete, nije bilo povređenih i nastradalih. Uviđaj je u toku", rekao je tada Vasić za Tanjug, prenosi Euronews Srbija.

Kako je došlo do incidenta za sada se samo pretpostavlja, a nadležni su otvoreno govorili o tome da je na splav pušten značajno veći broj ljudi nego što je mogao da primi.

Šapić: Pušteno dva-tri puta više ljudi na "Fristajler", sledi krivična odgovornost

Upravo o tome govorio je i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji je izjavio da je, prema njegovim informacijama, razlog potonuća splava "Fristajler" je taj što je na njega ušlo dva do tri puta više ljudi nego što treba, i da dograđivani pontoni na splavu nisu bili iste izdržljivosti kao prethodni.

"Mi ćemo pokušati da iz ovoga izvučemo pouku, da se više nikada ne desi i da oni koji sledeći put puste veći broj ljudi od propisanog odgovaraju, a moraćemo da propišemo i da se ispita kvalitet pontona i da se da jasan uslov koliko ljudi moće da uđe. Imaćemo kontrole, biće drakonske kazne, odgovoraće i krivično, bez obzira da li se nešto desi ili ne", naglasio je Šapić u izjavi novinarima.

Šapić je rekao da to otvara pitanje da "upravo sada, kada se rešava savsko, odnosno beogradsko priobalje, objekti koji budu dobili dozvolu, da se nalaze na određenom mestu, pre nego što krenu u rad moraju da budu provereni od gradskih i republičkih službi".

"Da se vidi kvalitet tih pontona i da se jasno definiše koliko ljudi može da stane kada je pun kapacitet i da, bez obzira da li neko strada ili ne, odgovornost bude na onima koji prekrše tu vrstu odluke, krivična pre svega", rekao je Šapić.

Gradonačelnik je istakao da je dobro što niko nije stradao, ali je loše što se sve ovo desilo. Šapić je je dodao kako mu je rečeno da su u incidentu na splavu "Fristajler" dve devojke lakše povređene i da niko nije stradao.

Kakva su prava gostiju splava Fristajler koji je potonuo?

U svakom slučaju, nova 2023. godina za posetioce ovog popularnog beogradskog splava nije počela najbolje, ali nakon što su nadležne službe reagovale i sprečile da nesreća eskalira postavlja se pitanje koje se odnosi na to koja sada prava imaju posetioci splava koji je nedavno dopola potonuo?

Mnogi su bežeći sa splava koji je tada tonuo u reku bili uplašeni, ali su i nakon toga ostali bez ličnih stvari, dokumenata i odeće.

Pravni savetnik Nacionalne ogranizacije potrošača Mladen Alfirović rekao je za Euronews Srbija da svi gosti ovog splava imaju pravo na nadoknadu štete. On je pojasnio da će svi oni moći pojedinačno da tuže vlasnika "Fristajlera", jer u Srbiji kolektivna služba ne postoji.

"Potrošači na prvom mestu imaju pravo na naknadu štete i to prvenstveno nematerijalne štete, ali i materijalne. Materijalne štete u smislu da im se vrati sav novac koji su uplatili za doček i za organizaciju samog događaja. A kad je u pitanju nematerijalna šteta, oni to pravo mogu da ostvare u redovnoj parnici za sav pretrpljeni strah, duševnu bol, pa eventualno i telesne povrede koje je neko pretrpeo", rekao je on.

Govoreći o ovom slučaju, naveo je da se može podneti grupna tužba, da se donekle objedine sve parnice u slučaju da ima više ljudi koji su zainteresovani za tužbu, ali bi mnogo bolje i efikasnije bilo da postoji kolektivna tužba.

(Kurir.rs/Euronews Srbija)