Beograđani koji svakodnevno muku muče sa parkingom u strogom centru grada, trebalo bi, bar prema najavama zvaničnika, uskoro da dobiju novu garažu sa 284 parking mesta, na površini od 10.000 kvadratnih metara u Vlajkovićevoj ulici, neposredno u blizini Narodne skupštine.
To znači da će na potezu gde se nalaze Vlajkovićeva ulica, Kosovska, Majke Jevrosime, Kondina i Palmotićeva, biti duplo više parking mesta, pošto trenutno u zoniranim ulicama ima kapaciteta koliko će imati I novo podzemno parkiralište. Predviđena su dva ulaza i izlaza, jedan u Vlajkovićevoj, a drugi u Kosovskoj ulici, a vrednost gradnje je svojevremeno procenjena na sedam miliona evra.
Ovih dana kineska kompanija CSI Parking Investment doo produžila je rok ponude za izgradnju garaže, a u pitanju je otvoreni konkurentni postupak sa pregovaranjem koji je firma Everston doo prvobitno oglasila krajem aprila, sa rokom za ponuđače do 19 maja, dok je taj rok u okviru novog tendera sada produžen do 23. maja.
Obim radova kod Narodne skupštine u Beogradu uključuje ispitivanje terena (po potrebi), detaljno projektovanje, izgradnju, instalaciju, popravke kvarova i održavanje, tehničku obuku itd.
Malo ko, međutim, danas zna da je još 19. novembra 1969. godine u dnevnoj štampi obelodanjen plan da će se u najužem centru grada izgraditi tri velike podzemne garaže za 1.200 do 1.500 automobila. Osim same prvobitne zapanjenosti u javnosti takvim novitetom, teško da je iko mogao da poveruje da će samo deo tog ambicioznog projekta biti delimično ostvaren – i to tek posle 35 godina. Drugi deo ugledaće svetlost dana upravo izgradnjom garaže u Vlajkovićevoj.
Podzemne garaže su, kako su pisali mediji novembra 1969. godine, bile prava naučna fantastika, nešto što je moglo samo da se nasluti negde u Americi, Britaniji, Zapadnoj Nemačkoj.
Plan njihove izgradnje u srcu grada ozvaničio je ondašnji Savet za urbanizam Beograda i po njemu je trebalo da se prokopaju ispod Trga Marksa i Engelsa (današnjeg Trga Nikole Pašića), u Pionirskom parku ispred starog dvorskog zdanja, tadašnjeg Predsedništva Gradske skupštine, i odmah preko puta – između Savezne skupštine i Vlajkovićeve ulice.
PLAN PARKIRALIŠTA NA SPRAT
Prema planu Saveta za urbanizam Beograda, neke od garaža trebalo je da imaju i više podzemnih spratova, o čemu bi se odlučivalo kasnije u toku detalјnijeg projektovanja.
Parkirališta ispod zemlјe, kako su naglašavali stručnjaci, moraju da imaju vrlo čvrste “krovne” konstrukcije, jer njihovi nadzemni delovi moraju da zadrže postojeću namenu trgova i parkova. Drugim rečima, iznad garaža je moguće saditi samo sitno rastinje – “parterno” zelenilo, a predviđale su se i fontane, kiosci, travnjaci i slično.
Sve tri podzemne hale, kapaciteta od 400 do 500 vozila, po projektu su predstavlјale čitav sistem podzemnih saobraćajnica međusobno povezanih tunelima. Trebalo je da budu što pristupačnije za automobile koji nailaze iz tri osnovna pravca prestonice – Novog Beograda, Slavije i Bulevara revolucije, današnjeg Bulevara kralјa Aleksandra.
Treći podzemni parking trebalo je da po izgledu bude najzanimlјiviji, ali je od početka bio upitan.
Naime, osim mesta za četvorotočkaše između tadašnje Savezne skupštine i Vlajkovićeve ulice, planirano je da se podigne višespratna garaža. Broj nivoa nije bio određen urbanističkim uslovima, već je ostavlјena mogućnost da projektanti sami predlože rešenje. Jedini uslov bio je da objekat bude niži od okolnih zgrada u Vlajkovićevoj i Kosovskoj ulici.
Međutim, uklapanje višespratnog hangara za automobile i to baš između starih zdanja Skupštine i bivše zgrade CK koje su na tom prostoru već odavno predstavlјale formiranu arhitektonsku celinu, bio je ozbilјan poduhvat. A, javnost je posebno bila skeptična prema garaži u zoni Skupštine SFRJ.
Podzemna garaža ispod Savezne skupštine, po ondašnjem planu, primala bi vozače koji dolaze iz Bulevara kralja Aleksandra i Kosovske ulice, a ona preko puta imala bi vezu do Ulice maršala Tita (današnje Ulice kralјa Milana) preko saobraćajnice Dragoslava Jovanovića.
Urbanisti su tako planirali saobraćajni stacionarni čvor pred kapijom starog dela grada i Trga Republike. To j trebalo da predstavlja čitav sistem podzemnih garaža, spratova, puteva koji bi ih povezivali, ali i pešačkih prolaza. Nažalost, većina tih planova ostala je samo na papiru, a samo deo njih je počeo da se ostvaruje mnogo godina kasnije.
kurir.rs/ J. Ž.S.
NE PROPUSTITE
